Idalje te čekam

1. DEO

Sedim na jednoj kutiji i pijem jutarnju kafu iz svoje jedine šolje u svom novom stanu. Ovaj stan, ova lokacija i ovaj pogled je sve ono što sam ceo svoj život priželjkivala. Od 16 godine sam sama i jedino čemu sam se posvetila je uspeh. Dok su moji vršnjaci izlazili,putovali ja sam radila na sebi. Usponi i padovi su me doveli do ovde, danas sam svoj čovek, sa mestom menadzera jedne prestižne firme i svojim novim stanom prepunim kutija za raspakivanje...

Ja sam Katarina Janketić i konačno živim svoj san. Raspakujem svoje stvari i kao da ponovo proživljavam sve, prisećam se koliko sam za neke stvari štedela i odvajala kako bih mogla da ih priuštim sebi, aa danas u cene više i ne gledam. Ne mogu da objasnim koliko sam ponosna na sebe i što mi niko ne može reći onu slavnu " da nije bilo mene ti nikad ne bi..." 

Dolazim do kutije prelepljene crnom trakom, ne želim da je otvorim, ne želim ove ako bih tako mogla da ih nazovem "uspomene" da prodru napolje. Nju samo gurnem u najtamniji ćošak mog ormana zajedno sa svim lošim traumama i događajima iz moje prošlosti..

I dok čovek trepne već je vreme da se ide na posao, oblačim sako i rasčešljavam svoju dugu baon kosu uvijenu u lokne, dok koračam ka garaži zgrade pokušavam da nađem ključeve u torbi, sigurna sam da sam ih tu stavila. U mojoj potrazi prekinu me jaka ledja i košulja opojnog mirisa. Upravo sam lupila u nekog.

- Izvinjavam se, pokušavam da nađem sv...

- Samo prođi već jednom, ne zanimaju me tvoji izgovori

Pogledam u momka približnog mojih godina, koji me toliko mrsko gleda. Čemu tolika umišljenost komšija moj dragi.

- Pokušavala sam da ti se samo pristojno izvinim, u čemu je tvoj problem?

On samo nervozno prevrne očima i okrene se prema meni. Ovog puta imam pun uvid u savršeno isklesanu mušku figuru koju je prekrivala izgužvana košulja na čijoj kragni se nalazio trag ruža za usne.

- Prođi me se devojčice već jednom, nemam ja vremena za fanove u pokušaju

Devojčice?!? Je l se on meni upravo obratio kao nekoj balavoj klinki koja trči za njim kao pas na lancu.

- Samo sam htela da budem učtiva, umišljeni stvore. Sledeći put se bar pogledaj u ogledalo kad izađeš iz kuće, ne ide toliko visoko mišljenje o sebi i izgužvana košulja i ostaci nekog jeftinog ruža

Prođem ga se već jednom i besna odem do svojih kola. Jebeni debil, zašto nisam znala da će komšija u zgradi da mi bude umišljeni skot, kakav li je samo ostatak zgrade..aa toliko sam se veselila ovom...

Ulazim u firmu i naravno za infopultom mi se smeši Petra, jako mila devojka mada mislim da je taj osmeh više profesionalna deformacija. Mahnem joj u znak pozdrava i nastavim brzim korakom ka vratima lifta. U kancelariji me čeka moj asistent Aleksa, i kao neki đavolji advokat odmah krene da mi nabraja šta me sve danas čeka

- Gospođice danas Vas očekuje sastanak sa novim direktorom

Prevrnem očima na ovo njegovo persiranje, pošto smo jako dobri prijatelji, čak šta više on mi je jedini prijatelj kog ovde imam i kome mogu stvarno da verujem

- Opet neki matorac koji nije znao kako da potroši par miliona, pa je kupio firmu

- Zakazan je za sat vremena, i njegova sekretarica mi je napomenula..više puta..da bi trebala da pripremiš  listu poslovnih partnera naše firme.

- Naravno da ima sekretaricu..ništa Aleksa ovako ćemo. Ja ću sada da ti pošaljem sve partnerske firme a ti molim te to lepo formiraj, imala sam jutros malu dramu sa komšijom i jako me boli glava.

- Zar se nisi ti  juče uselila?

- Pa šta da ti kažem, idioti su svuda oko nas 

Okrenem se ka fioci sa fasciklama, a on krene ka vratima i uz jedan blagi osmeh mi dobaci

- Možda si ti samo previše impulsivna

Nasmejem se na ovu njegovu ideju, možda i jesam ali previše puta sam u životu bila vređana da bih danas dopustila bilo kome da ponovi to. Verovatno će me kući očekivati špenagle na kvaki ili lepak u poštanskom sandučetu, ali taj komšija nije bio nimalo prijateljski nastrojen