Idalje te čekam

9. DEO

5 ujutru je i pogodite šta, ustala sam tako rano kako bih se spremila što lepše i bolje za svoj novi stari posao. Cele noći sam razmišljala i odlučila sam da neću baciti svoju mukotrpnu karijeru iza sebe tek tako. Ali sam ipak odlučila da ću se Nenadu tako osvetiti, da će mu svaki dan biti kazna Božja.

Navlačim nekako na sebe preusku crnu kožnu suknju i obuvam što više štikle. Ne znam šta je to u muškarcima ali što su štikle više njihovo uzbuđenje je veće. Silazim do garaže i upućujem se pravo ka firmi.

Na ulazu u poslovnu garažu susrela sam se sa njegovim kolima, koja je naravno vozio on. Nisam sačekala da me kao pravi dzentlmen kako Magda kaže propusti, već sam se na brzinu ubacila ispred njega i parkirala tačno ispod znaka na kom je pisalo CEO.

Stao je iza mene i besno izašao iz kola. Nisam htela da me uhvati nespremnu pa sam lagano otvorila vrata i što sporije moguće izlazila iz kola. Od jednom je stao i samo me halapljivo odmeravao, obično bih prevrnula očima na to ali sada, u ovom trenutku, ovo je bilo za poželeti.

"Dobro jutro Gospodine!"

Izustim sa ogromnim ukočenim osmehom na licu

"Katarina...šta je to?"

Pokazuje rukom ka mojoj košulji dok mi kao gladna zver prilazi. Nastavim da se smešim i samo se isprsim još više moguće

"Nije valjda da Vam se ne sviđa"

" Oo dušice itekako mi se svidjaa.."

Svoje ruke sa mog struka spusti nisko na moje bokove dodirivajući mi zadnjicu vrhovima prstiju

" Itekako mi se sviđa"

Počne da povlači moju suknju ka gore aa ja se na brzinu izvučem iz tog zmijskog zagljaja

" Žao mi je direktore, možete samo da gledate"

Frkne nezainteresovano kolutajući očima

" Da važi"

Krene opet da me privlači sebi, ali mislim da je ovo sasvim dovoljno za dobro jutro. Samo stanem pored njega uzimajući svoju torbu kao štit ispred sebe

" Hoćemo li?"

"Posle tebe devojčice"

Ispruži ruku ispred mene sa smeškom na licu, kao znak da krenem ispred njega. Jao te dečije igrice, ne uopšte ne mogu da pomislim da to radiš samo kako bi gledao za mnom

Na putu do kancelarije osetila sam te krupne šake na trenutke, doduše samo na donjem delu leđa, ali opet sasvim dovoljno da mi krv prostruji brže u žilama

.... Nekoliko sati kasnije....

Čujem zvuk telefona ispred sebe i dodje mi da ga lupim o patos, milion poziva od jutros i pogodite od koga su..

"Slušam"

"Dođi do mene dušo"

Ovo "dušo" me toliko iznervira i izludi u isto vreme da se nasmejem i opsujem u jednom dahu. Pa ionako mi je dosadno, taman da se zabavim malo.

Ulazim u njegovu kancelariju dok on zavaljen u polu otkopčanoj beloj košulji koja savršeno ističe sve njegove mišiće, pokaže mi rukom na stolicu ispred sebe, a ja se samo nasmešim. Zavodljivo krenem ka njemu,zaobiđem sto i sednem mu tačno u krilo stavljajući mu svoje grudi pod nos

"Izvolite direktore"

" Oo veruj mi mila vrlo rado bih se poslužio.."

Savije pogled ka mojim grudima i nastavi da priča

" Ali imaćemo sastanak sa mojim..pa da kažemo poslovnim partnerima za jedno pola sata"

Krene da šara rukama po mom struku i ivicama kukova, aa ja od jednom osetim ogromnu želju da osetim ovog čoveka u sebi, pa zašto se ne igrati malo?

" Pa to je puno vremena, uostalom mogu oni malo i da pričekaju"

Kažem na pola glasa hvatajući se za dugmad njegove košulje, približavam se njegovom vratu i ostavljam vlažne poljubce i slasne uzdahe 

"Katarina...nije ti to pametno"

Zareži mi dok me stiska sada već za butine jako 

" Koga briga šta je pametno"

" Ako samo pokušavaš da me napališ samo kako bi.."

" Je l ti uvek tako ne znaš kada treba da umukneš?"

Samo me pogleda i počne halapljivo da me ljubi dok me podiže na radni sto. Daa znam, znam da me sada osuđujete, ali sama sam, dosadno mi je, uostalom kome je dobar sex nekad naškodio?