Idalje te čekam

2. DEO

Na brzinu uzimam papire od Alekse i užurbanim korakom idem ka sali za sastanke. Nadam se da novi direktor nije neki uštogljeni starac koji stiže tačno u sekundi inače sam nagrabusila. Otvaram širom staklena vrata ispred sebe i olakšanje preplavi moje telo. Direktorova stolica idalje je prazna,uff dobro je.. sedam na svoje mesto i vadim sva neophodna dokumenta iz torbe. Svi oko mene su nervozni, kako i ne bi bili svaki novi direktor obično po otpušta pola firme kako bi zaposlio svoje bliže i dalje rođake.

- Stiže!!

Na brzinu se popravljaju kravate, frizure i papirologija na stolu, kao i u svemu pa tako i u poslu prvi utisak je najbitniji.

Prva ulazi sekretarica, raskopčane bluze i minijaturne suknje koja jedva uspeva da prekrije kubike i kubike silikona. Zašto žene imaju potrebu da ovako omalovažavaju sebe? Otvara vrata i pridržava ih kako bi direktor ušao. Jadan čikica ne može sam ni da uđe. Od jednom moje očekivanje sedog dede u predsmrtnom stanju raspršava momak u crnom odelu i izgledom na kom bi mu i grčki bogovi pozavideli. Podižem pogled ka licu i mislim da me je neko polio kofom ledene vode. Zar je moguće da će mi šef biti moj najgori komšija u zgradi, zašto Bože konstantno neki šokovi u mom životu.

- Dobar dan kolege

Ovo je zvučalo tako prodorno da sam se naježila od glave do pete, svi klimnu glavom a ja samo ostanem bez ijedne reakcije, ne volim ljude koji imaju potrebu da omalovažavaju druge.Imala sam osećaj kao da sam u školi, samo što je profesor bio dečko za poželeti i što ovog puta izgužvanu belu obljubljenu košulju zamenila je crna ispeglana i do tančina perfektna košulja.

- Zovem se Nenad Adnan, i od danas sam ja Vaš novi direktor. Nadam se da ćemo lepo sarađivati...naravno ovo se odnosi na one koji zadrže svoje mesto 

Vau kako lepo predstavljanje, oduševljena sam što će mi ovaj. narcis naređivati i što mi od njega zavisi da li ću nastaviti svoju karijeru

- Sada bih voleo da mi se predstavite jedan po jedan 

Okrene se da bi sebi izvukao stolicu i pogled mu zastane na meni, gleda me sa istom nevericom kao i ja njega, zatrepćem očima na par trenutaka i samo oborim svoj pogled dole. Ne želim da jedan narcis upropasti sve za šta sam toliko naporno radila.

- Počnimo od Vas

Podignem pogled, i opet se susretnem sa tim skoro crnim očima. Samo što ovog puta umesto prekornog na licu mu je učtiv osmeh. Pokaže mi rukom da počnem i udobnije se smesti u svoju fotelju. 

- Ja sam Katarina Janketić, moja pozicija je menadzer opšteg poslovanja firme i u kolektivu sam 3 godine.

- I dogurali ste do menadzera firme za tako mali period

- Napornim radom se sve postiže

Osećam da je ovo više bila kritika nego konstatacija, pokazaću mu da ne bi trebao da me upoređuje sa svojom sekretaricom, ne dolaze sve žene do položaja preko kreveta.

Par kolega započnu sa uvodnom prezentacijom, a ja na par perioda osetim poglede svog šefa na meni.

- Samo da se zna nismo komšije

Čujem šaputanje isuviše blizu sebi, u prostoriji je bilo mračno kako bi  se prezentacija bolje videla. Njegov dah me ježi i isuviše prijatno deluje na mene.

- Da niste onda neki lopov

Uzvratim mu ne obraćajući pažnju, ali itekako primetim te pune usne koje se razvlače u jedan diskretan osmeh

- Bio sam u poseti, jednoj prijateljici

- Vašoj sekretarici pretpostavljam

Ovog puta podignem pogled i dočekaju me te oči, par trenutaka smo samo stojali tako dok on nije odlučio da to prekine

- Sličnoj njoj

Okrene se ka njoj a ona se istog trenutka isprsi i napući. Nisam mogla da odolim ovoj sceni i odao mi se jedan smešak, doduše prigušen ali ipak dovoljan da se cela sala okrene ka meni. Uozbiljim se iste sekunde i samo izustim jedno

- Izvinjavam se, molim Vas nastavite

- Simpatični ste kada ste zbunjeni gospođice

Nagnem se bliže njemu, dovoljno da mu moj dah miluje vrat dok izgovaram svoju divnu laž samo da bih se malo poigrala sa njim

- Gospođa

Zbunjeno me pogleda a ja hitro sklonim desnu ruku van njegovog vidokruga, ne znam zašto ovo radim ali zanimljivo mi je