Idalje te čekam

13.DEO

'Katarinina Perspektiva'

Kakav sam ja jebeni idiot, zašto sam ga uopšte nudila doručkom i lepim rečima kad taj čovek ništa sem grubosti ne zna. Zašto se ponašam kao budala pred njim. Motaju mi se misli po glavi dok prvi put u životu na neki način tugujem što sam za stolom sama. Bacim pogled ka satu i shvatim da kasnim, divno..

...

Otvaram vrata kancelarije i odahnem jer njega unutra nema. Sednem za svoj sto i počnem sa današnjim obavezama. Toliko sam se udubila u dokumenta i mailove koji su stigli da nisam ni primetila kada je ušao i ležerno se naslonio na fotelju ispred mene.

"Je l se ti praviš da me ne vidiš ili si slepa?"

Njegov glas me trgne iz misli i brzinski podignem pogled ka njemu, a potom prevrnem očima kada vidim da je on

"Imamo posla"

Spusti pogled a ja tek tada primetim ogromnu putnu torbu koju je držao u rukama 

"Reši to sam, imam posla"

Vratim pogled na ekran kompijutera i istog momenta se isti sklopi pred mojim očima, ostavljajući samo njegov prekoran direktno u mene

"Moja kancelarija..odmah..sad"

Prodje pored mene a ja kao pas na povodcu krenem za njim. Šta li je ovaj idiot sada smislio 

Spušta torbu na svoj veliki kancelarijski sto, a potom prelazi sa druge strane i kreće sa skidanjem sakoa. Trudim se da gledam u torbu znatiželjno dok mi pogled uporno pada na njegove ruke kojima on sada otkopčava dugmad na rukavima

"Šta treba"

Pitam nezainteresovano dok ga fiksiram direktno u oči 

"Otvori slobodno dušice"

Pogledom mi pokaže na veliku torbu preda mnom ali ja ne mrdnem ni makac tako da on samo izdahne i otkopča ziper na torbi. Prvo izvadi neku manju mašinu, a potom podigne celu torbu i prevrne je naopačke. Iz torbe ispadne toliko novčanica da se sto i pod ispod nas nije video

Moje oči se rašire od iznenađenja koje mi je priredio. Ali me još više zanima kakve ja veze trebam da imam sa ovim. Pogledam u njega koji mi se smeje u lice kao da je ovo sasvim normalna pojava

"Šta je dušice..nisi ovo očekivala?"

"Od tebe ne"

Odgovorim mu sa nadom da je zvučalo kao uvreda, koju je on očigledno samo iskulirao

"Ovako ovaj novac treba da prebrojimo, popišemo koliko ima i naravno da ti odradiš svoju magiju"

"Moju magiju?"

Pridje mi brže nego što sam se nadala, i svojim rukama me podigne ka sebi dok se naslanja na sto prekriven parama 

"Nisi se valjda toliko zaljubila u mene da si zaboravila šta treba da radiš m?"

Skloni mi par zalutalih pramena sa lice, a ja krenem bezuspešno da ga guram rukama od sebe

"Samo se ti nadaj budalo"

Nasmeje se dok me sve bliže stiska uz sebe, prilazi mom vratu i nakon što ostavi jedan vlažan poljubac na mom vratu prošaputa mi na uho

"Budi fina i sledećeg puta ću ostati na doručku"

Na trenutak stanem i setim se koliko sam se osramotila i ispala jadna jutros,ali se odmah saberem i odgovorim mu

"Moja ponuda više ne važi"

"Oo mila znam da mene ne možeš da odbiješ"

Namigne mi jednom i odvoji se od mene, a ja samo sednem i ubrzo krenemo sa poslom