Samo prijatelji

8

Mina pov

Stojala sam nemo ispred njega.Ostala sam bez teksta.On je mene sad upravo poljubio.Prijalo mi je,ali nisam smela to da pokažem.Nisam smela da dopustim sebi da se zaljubim.Nesmem da dozvolim da se igra sa mnom,valjda ga ja znam najbolje.Htela sam da ostanemo drugari.

Lazar:Ja...ovaj moramo da idemo

Ja:Da mislim da bi bilo najbolje.

Ostavio me je kući i ja sam ceo dan provela razmišljajući o njemu.Bože šta mi taj dečko radi.Iz razmišljanja me trza zvono od telefona.To je bila Mila

Mila:Mina dođi brzo ispred bolnice Lola danas izlazi,puštaju jeee jejjj

Ja:Odmah dolazim

Skakala sam od sreće.Otrčavam do bolnice i kada sam videla Lolu suze su mi se kupile u očima.Ono ogrebano lice je bilo tužno za gledati.Ja i Mila smo obe prasnule u plač.

Lola:Mislile ste da ćete tako lako da me se otarasite.Sada šta sam propustila

Mila:Naša Minica je izgubila nevinost

Lola:Štaaaaaaa sa kim

Ja:Aleksom(Progutala sam knedlu u grlu)

Lola:Aaaaa.Iskreno nikad ne bi rekla.Nažalost još ne krećem u školu.

Šetale smo malo sa Lolom i pričale joj šta je propustila.Nisam mogla više da se suzdržim ,nisam mogla da im dopustim da veruju da sam nevinost izgubila sa Aleksom.Rekla sam im sve a one su me nemo gledale.

Ja:Imate svo pravo da se ljutite,trebala sam da vam kažem.

Lola:Jel me zajebavaš ovo je bolje.Tako uzbudljiv odnos vas dvoje imate

Mila:Daaa,ali si mogla da nam kažeš.

Ja:Znam

Zagrlile smo se i ja sam otišla kući pošto sam sutra imala važan ispit iz matematike.Učila sam do uveče i zaspala.Sutradan u školu me je dovezao Aleksa.Iskreno ništa nije bilo čudno među nama,ostali smo isti.Odjednom se čuo direktorov glas koji nas doziva ispred škole.Okupili smo se nismo znali šta se dešava.Direktor nam je najavio nešto što niko nije očekivao,PUTOVANJE U LONDON.Svi smo skakali od sreće.Bio je za nedelju dana i odmah posle škole smo Lazar i ja požurili našim kućama.Srećom moji roditelji su mi dozvolili i odmah mi dali trista evra za potrošnju.

Odmah mi je odzvanjao telefon sa porukama.Mila,Lola i Lazar su mi potvrdili da idu.Jedva smo čekali.

Dani su prošli solidno.Moji dani su bili ovakvi:Škola,Lazar,kuća.Jedino što smo za vikend bili na neku žurkicu koja je prekinula čim smo stigli.

Spakovala sam poslednjih par stvari pre kretanja.Došao je taj dan,London.Lazar me je pokupio sa velikim osmehom i otišli smo na mesto gde je trebalo da se okupimo.Bilo mi je drago što i Lola ide.Kada smo stigli do mesta za okupljanje odmah su počeli da seru o pravilima.Jedino je bilo glupo što smo svi u različitim sobama,sami.Otišli smo autobusom do aerodroma.Proverili su nam pasoše i posle jebenih 4 sata smo ušli na avion.Sedela sam pored Lazara,sva sreća.Put je bio ok,neki su spavali dok su neki gledali filmove.Ja sam iskreno da vam kažem spavala od umora,dok je Lazar gledao neku seriju ne znam ni je.Naslonila sam glavu na njegovo rame,slučajno.

Lazar pov

Bila je naslonjena na moje rame.Do sad nisam video koliko je ona lepa.Mazio sam je po kosi sa osmehom,ali sam se trgao.Daj Lazare šta ti je.Posle par sati smo stigli u London.

Smestili smo se u hotelske sobe.Moja soba je bila prelepa.Imala je terasu i veliki francuski ležaj,taman za one male Engleskinje koje ću da ševam.

Minina soba je bila preko puta moje i moram da priznam isto bila lepa,ali ne lepša nego ona.Opet ja,Lazare priberi se dečko.Svi su legli da spavaju,a i ja sa njima pošto smo svi rano ustali.Posle nas čeka večera,a posle Filip pravi neku malenu žurkicu.Presrećan sam što smo došli ovde,taman da mi se odmori glava od mojih roditelja.