Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 5

Magda se vratila u kancelariju. Od Marte je dobila obaveštenje da je šef zadovoljan učinkom. Razmišljala je da mu preda izveštaj,ali nije mogla. Još jedan susret sa njim u toku dana bio bi previše. Odložila je to za sutra. Sada je ispijala kafu trudeći se da otpusti sve brige i probleme. Marta se vrpoljila na stolici. Očigledno je želela nešto da pita, ali nije znala kako početi. Pravila se da čita novine.

- I kako je protekao sastanak? - nije više mogla da se suzdrži.

- Pristojno, čak dobro rekla bih.

- Pristojno, čak dobro? - Marta je napravila grimasu - Pobogu ženo! Kakav je taj Veber?

- Pristojan, profesionalan, pozvao me na večeru, to mi se nije svidelo.

- Da li ti uopšte čuješ sebe? Pozvao te na večeru,a tebi se to ne dopada! Jesi li sišla sa uma?

- Mislim da nisam. Zašto?

- Jel zgodan?

- Marta!

- Samo pitam - podigla je dlanove kao da se brani - ne ujedaj odmah!

- Ooo brate...

- Dakle, jel zgodan?

Magda duboko uzdahnu. Znala je da joj nema spasa. Marta je htela da čuje sve i da po svom običaju iskonstruiše romantičnu priču. Iskreno, morala je priznati da Kristijan Veber jeste privlačan muškarac.

- Da, zgodan je.

- Eto vidiš! Spojiš lepo i korisno.

- Marta molim te...

- A šta me moliš? Sama kažeš da je čovek zgodan, koliko sam shvatila i situiran...

-Odakle ti sad ta ideja? - upitala je Magda iznervirano.

- On plaća istraživanje, zar ne?

- Ne znam, verovatno.

- Daj Magda, nije verovatno nego sigurno. Niko ne radi ništa za lepe oči, pa ni ovi naši. Pristup muzejskom arhivu, našem arhivu, lični asistent...to košta dušice.

- Možemo li da promenimo temu? Recimo, šta ima u novinama?

- Ništa pametno. Ovu malu još nisu našli.

- Koju malu?

- Ti ne čitaš novine? Devojku iz Kraljeva, Anabela valjda, čekaj nije, aha evo ga, Anastasija.

- Šta joj se desilo?

- Nestala je. Evo pročitaj sama.

Magda prihvati novine. Preletala je ovlaš preko teksta. Pogled joj se zaustavi na devojčinoj slici. Oštar bol proparao joj je slepoočnice, u glavi blesnu slika. Muškarac, ne vidi mu lice, lepo miriše, glas mu je tih, ne razaznaje šta govori. Grli je. Osećaj kao da lebdi, da je na sedmom nebu, blažena i opuštena... a zatim bol i nemoć, srce koje ubrzava pokušavajući da nadoknadi gubitak krvi. Zemlja pod prstima koji se grče, nema vazduha.

- Magda! Odgovori mi! - Martin glas vratio je u stvarnost.

Hvatala je sladak vazduh. Nije shvatila da joj se suze nekontrolisano slivaju niz obraze. Pridržavala se za rub stola drhteći.

- Šta se dođavola upravo desilo? - Marta je zvučala šokirano - Pokušavam da te dozovem već pet minuta.

- Ne znam, ne mogu da opišem...

- Magda izgledala si jezivo. Zapravo još uvek izgledaš.

- Jezivo?

- Da,skroz si prebledela i činilo se da se gušiš. Iskreno mislila sam da je infarkt. Trebalo bi da odeš do hitne.