Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 13

Luka je pogledao u papirić. Zgrada ispred koje je parkirao bila je od crvene cigle. Imala je pet spratova. Došavši do ulaza planirao je da pozvoni ali je imao sreće, vrata se nisu dobro zatvorila, samo ih je gurnuo i ušao. Popeo se liftom na treći sprat. Ni sam nije znao zašto oseća nelagodu kada je pritisnuo zvono.

- Dobar dan gospođice Laslo - rekao je kada je Magda otvorila vrata - mogu li ući?

- Vi ste beše inspektor, oprostite nisam zapamtila ime?

- Luka Kolarov.

- Da, u redu uđite. - pomerila se u stranu.

Povela ga je u prostranu dnevnu sobu.

- Sedite - pokazala je na široki trosed - želite li neko piće, kafu?

- Hvala Vam, nije neophodno.

- Na dužnosti ste?

- Nisam, samo mi je dosta kafa za danas. - nasmešio se.

- Neko piće? Imam viski,domaću krušku i pivo.

- Ne pijem.

- Baš nikad?

- Samo vodu, ako imate hladnu. Napolju je pedeset stepeni.

Donela mu je veliku čašu punu gazirane vode, leda i limuna.

- Inspektore Kolarov, recite mi zašto ste ovde. Nešto se desilo?

- Ovde sam nezvanično. Želeo sam samo da porazgovaramo.

- Odakle Vam moja adresa?

- Ja sam policajac.

- Dakle zloupotrebili ste položaj.

- Nisam. Kada kažem da sam došao nezvanično, mislio sam na to da mi je radno vreme gotovo. Ako želite možemo porazgovarati sutra u MUP - u.

- Molim Vas, nisam želela biti neprijatna. Samo mi nije jasno o čemu se ovde radi.

- O ubistvu. - odgovorio je hladno.

- Ubistvu? Čijem?

- Dve devojke su mrtve. Jedna je Anastasija Vulić, druga je Maja Živković. Anastasijin slučaj je bio u novinama, možda ste čuli za njega?

Magda oseti mučninu. Setila se vizije kada je pogledala fotografiju.

- Sećam se Anastasijinog slučaja. - odvratila je tiho - Kako Vam ja mogu pomoći?

- U njenom slučaju ne možete, u ovom drugom možda možete.

Čekala je da nastavi.

- Vidite, kada smo se sreli, rekli ste da ste me pomešali sa nekim. Mogu li znati sa kim?

- Sa gospodinom za kojeg radim. Gotovo ste identični.

- Recite mi, ima li Vaš poslodavac svetlu kosu? Pokušaću da citiram:„ nijansa boje slonove kosti i akvamarin oči".

- Da to bi bio dobar opis gospodina Vebera.

- Ima li gospodin Veber ime?

- Kristijan.

- I šta radite za njega?

- Iskreno? Ni sama ne znam. Izigravam vodiča, kopam po starim nacrtima. Koliko sam shvatila on istražuje istoriju svoje porodice.

- Da li Vam se u nekom trenutku učinio čudan?

- Čudan? Vidite inspektore, Kristijan je čudan od kako sam ga srela.

- Ponaša se neuobičajeno?

- Ne, ali ima čudnu harizmu.

- Zanimljivo, mislite mračnu?