Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 2

Luka je trebao da se nađe sa Matijom u kafeu blizu MUP - a. Ušavši potražio je pogledom prijatelja. Nije ga zapazio. Polako se uputio ka stolu u uglu.

- Jutro-pozdravila je nasmešena konobarica prilazeći - kao i obično?

- Jutro-odvratio je -može, hvala. I jedno pitanje, da li si videla Matiju?

- Ne nije svraćao, ali kod njega se nikad ne zna.

- Hvala ti.

Dok je čekao svoj uobičajeni sendvič i kafu pogled mu pade na novine koje su stajale na susednom praznom stolu. Raširio ih je. Nezainteresovano je preleteo vesti iz sveta biznisa i politike. Krenuo je da okrene sportsku stranu kada mu je naslov ispisan masnim slovima privukao pažnju.

„Policija zatajila u slučaju nestale tinejdžerke", pisalo je. Nastavio je da čita.

„Prošlo je tri nedelje od nestanka Anastasije Vulić iz Kraljeva. Devojka je došla kod prijateljice iz Novog Sada, kako bi zajedno išle na Exit festival. Poslednji put je viđena 10.jula oko 22:30h u Dunavskom parku kada je prijateljima rekla da ide po sladoled. Na sebi je imala belu majicu, teget šorc i bele platnene patike sa srebrnim šljokcama..."

Nastavak teksta opisivao je Anastasijin život, prijatelje, porodicu, sve ono što je Luka već znao. Zagledao se u devojčinu sliku.

- Gde si dođavola? - prošlo mu je kroz misli - Nisi mogla u zemlju propasti.

- Tužno je sve to što se desilo. - trgao ga je glas konobarice koja je donela porudžbinu.

- Jeste. - odvratio je kratko.

Nije želeo da se sa njom upušta u teorije devojčinog nestanka. Ljudi su prirodno radoznali, još ako imaju priliku da o nekom zločinu diskutuju sa nekim iz policije...

- Misliš li da će je naći?

- Ne mislim ništa Jeco. To nije moj slučaj. I da jeste ne bih mogao o njemu da pričam.

- O bože, svi ste tako tajnoviti!

- Nismo - nasmešio se - pokušaj se staviti u položaj porodice ili žrtve. Da li bi volela da ćaskam o tvom slučaju ili da radim nešto konkretno?

- U pravu si,oprosti. - snuždila se.

- Hajde, u redu je. Znaš ovaj posao ne liči na krimi filmove...

- Više liči na horor.

Oboje se okrenuše u pravcu osobe koja je to izgovorila. Prilazio im je crnokosi muškarac obučen u farmerke i lanenu košulju. Na licu mu se ocrtavao umor. Oko smeđih očiju bili su plavi krugovi.

- Izgledaš kao rakun. - pokušao je da se našali Luka.

- Ne budi okrutan prema njemu! Šta ćeš popiti Matija? Kuća časti.

- Galon kafe Jeco, ako može.

- Stiže. - odvratila je i nestala.

- Pretpostavljam da nisi spavao?

- Nisam ni išao kući! Celu prokletu noć sam gledao u izveštaje krim tehnike i dokaze pokušavajući da shvatim bar delić celine.

- I jesi li uspeo?

- Nisam, Suzi preti da će me ostaviti i odvesti decu. Ne dolazim kući kao čovek od kada je sve počelo... - zaćutao je videvši da im se Jeca približava.

Na tacni je nosila veliku šolju iz koje se pušilo i tanjir sa tri lepo garnirana sendviča.

- Pretpostavila sam da nisi ni jeo. - rekla je spuštajući šolju i tanjir.