Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 17

Prostorija za ispitivanje nije bila ni malo slična onima iz filmova. Nalazila se na spratu i imala je dva velika prozora. Zid pored stola za ispitivanje bio je od crvene cigle. Iza vrata stajao je prilično ofucan orman sa policama. Kristijan je zaključio da je enterijer video i neka bolja vremena. Jedina novina, bile su dve kamere koje su snimale iz različitih uglova.

- Kako bi bilo da sednete gospodine Veber? - Luka je pokazao na klimavu stolicu koja je stajala sa jedne strane stola.

- Hvala - odvratio je Kristijan sedajući- recite mi ide li sada igra dobar i loš policajac?

- Zašto bi?

- Pa Kolarov Vi mi se činite kao loš, dok će Horvat izigravati dobricu. Tako nekako zar ne?

- Mislim da ste gledali previše krimi serija.

- Moguće, ali mi se čini da nisam pogrešio. Inspektor Horvat deluje staloženije od Vas.

Kristijan je znao da će to iznervirati Luku. Mogao je obojici osetiti puls. Matija mu je bio čudan. Uz staloženost i empatiju Kristijan je osetio i neku vrstu moći. Neljudsku, natprirodnu, mada je bio u nedoumici zna li Matija za nju.

- Nismo ovde da bi analizirali mene i inspektora Horvata. Zanima nas gde ste bili u noći između 12. i 13. avgusta?

- U koliko sati?

- Recimo oko tri sata ujutru 13.?

- Kod kuće u krevetu. - odvratio je gledajući Luku pravo u oči.

- Ta boja očiju... ista je kao njena. - misao se pojavila u vidu bleska.

- Može li to neko da potvrdi?

- Ne, kada sam se vratio Ištvan je već zaspao.

- Dakle imamo samo Vašu reč?

- Inspektore, gde sam bio i šta sam radio oko tri sata ujutru 13. avgusta je potpuno nebitno za Vaš slučaj, jer kao što sam rekao nisam ubio Maju Živković.

- I ja bih trebao poverovati u to?

- Ne, Vi biste trebali to da proverite. Rekao sam Vam već da sam je oko pola dva ostavio živu i zdravu sa prijateljima.

- Imaginarnim prijateljima! - odvratio je Luka iznervirano.

- Molim Vas Luka, smirite živce, nije dobro za zdravlje. - nasmešio se podrugljivo.

- Ja nisam za Vas Luka...

- Kako bi bilo da odeš po nešto da se osvežimo? - prekinuo ga je Matija - Ja ću nastaviti razgovor sa gospodinom.

- Da, dobro. Gospodine Veber želite li nešto, kafu, sok, vodu?

- Ne, ako želite moju DNK, moraćete drugačije doći do nje.

- Idite dođavola, stvarno ste paranoični.

- Dragi inspektore tamo sam bio već puno puta i uvek sam se vraćao.

- Molim Vas gospodine Veber, nismo ovde da Vas optužujemo, to radi tužilac. Naše je da predočimo dokaze, ako ih bude. Sve što želimo od Vas jeste da nam kažete šta znate. - Matijin ton bio je smirujući.

- U redu inspektore Horvat, pitajte, ali suvisla pitanja molim Vas.

- Ovo je fotografija Maje Živković, da li prepoznajete devojku na njoj?

- Mislim da sam odgovorio na to pitanje. - Kristijan sleže ramenima.

- Jeste, ali ovo je zvanični iskaz.

- Dobro, da upoznao sam je, ne bih baš rekao da se dobro poznajemo.

- Upoznali ste se 12. avgusta na Ribarskom ostrvu?