- Anastasija Batori - ponovio je Luka - tamna kosa, visoke jagodice i crne oči?
- Da, video si negde njenu sliku? U nekom muzeju? - pitao je Kristijan.
- Ne, susreo sam se sa njom... recimo. - odvratio je vadeći fotografije koje je Anabela izvukla.
Kristijan ih je pažljivo posmatrao.
- Gde je ovo fotografisano?
- Ovde, skinuto je sa snimka nadzorne kamere.
- Objasni mi kako si se sreo sa njom.
- Kao što rekoh, susret je bio čudan.To jeste bila ona, ali ne u fizičkom obliku. Napala me na hodniku, jednostavno je prošla kroz mene. Osetio sam nemoć, nisam mogao da dišem.
- Još nešto?
- Da, čuo sam glas, ženski. Ponavljala je da dođem, da me čekaju.
- Razumem.
- Šta je ona? Duh? - upitao je Matija.
- Ne, vampirima moć raste sa godinama života. Anastasija je ovladala moćima astralne projekcije. Mada je u hibernaciji, njen um može da se manifestuje van tela.
- Može li nekog da povredi? Fizički?
- Ne, ali može da zaplaši i utiče na psihu.
- Batori, to mi je nešto poznato. - ubacio se Dante - Ima li ona veze sa Eržebet Batori?
- Da, Anastasija joj je ćerka.
- Zar su u šesnaestom veku postojala deca koja nose majčino prezime?
- Anastasija je vanbračno dete. Navodno je Eržebet zatrudnela sa slugom.
- Navodno?
- Dante - uzdahnuo je Kristijan - o Anastasiji Batori nećeš naći puno podataka u istorijskim knjigama. Možda samo kada je rođena. Eržebet se porodila 1574., dakle sa četrnaest godina. Da li je bila zavedena, da li je napastvovana o tome ne znamo ništa.
- Šta je bilo sa Anastasijom po rođenju?
- Odvedena je od majke. To je sve što znam. Nador je našao kada je imala nepunih sedamnaest. Od tada je sa njim.
- Dakle bila je još uvek dete.
- Mislim da ne razumeš. U šesnaestom veku sa sedamnaest godina bio si potpuno zreo za brak i nisu te smatrali detetom.
- Nador se oženio Anastasijom?
- Nije, ali je prihvatio devojku odbačenu od svih. Pretvorivši je u vampira još više je vezao za sebe.
- Ko je uopšte taj Nador? - upitao je revoltirano Matija.
- Veoma star vampir, ako je uopšte vampir.
- Ne razumem.
- Nador ima vampirske, ali i druge moći. Susreo sam se nekoliko puta sa njim. Prvi put sam pogrešio. Drugi put sam bio obazriviji. Negde oko 1892. sam našao trag koji me je vratio u Novi Sad, tačnije u Beočin. U toku je bila izgradnja Špicerovog zamka, zapravo bližila se kraju. Kružile su priče o graditelju sa istoka, koji je vajao čudna bića kao ukrase na fasadi. Nije nikada progovorio ni reč. Kada je završio jednostavno je nestao. Postoji i legenda o njemu, sadržana navodno u pergamentu koji je nađen u kaminu prilikom restauracije. Požurio sam tamo, ali sve što sam uspeo naći jesu nerešeni napadi životinje na padinama Fruške gore.
- Napadi životinje?
- Da, ličili su na Majinu smrt. Žrtvama je bio iščupan grkljan, nekima pregrižena vena ili arterija vrlo nasilno.
YOU ARE READING
Tajne Petrovaradinske tvrđave
VampireKada inspektori Luka Kolarov i Matija Horvat naiđu na niz jezivih ubistava u Novom Sadu i Petrovaradinskoj tvrđavi, sve deluje kao zagonetka iz najstrašnijih priča. Tela pronađena na mestima prepunim istorije izgledaju kao da su isceđena od krvi, a...