Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 11

Luka je gledao u daljinu. Mrzeo je ono što je upravo morao da uradi. Matiji i njemu je prepušteno da obaveste Majinu porodicu o smrti. Do sada je kroz to prošao dosta puta i nije postajalo lakše. Znao je reakcije ožalošćenih: negiranje, bes, pregovaranje, depresija i prihvatanje. Ponekad bi video svih pet, ponekad ne, uglavnom su se pojavljivale prve dve. Mogao je da zahvali nebesima što je Matija bio sa njim. On je umeo da se nosi sa njihovim bolom, Luka ne. Razumeo je potrebu za tugom, ali je nije podnosio. Prema suzama je izgradio neku vrstu neprobojnog zida. Iz njega je uvek izbijala hladna staloženost.

- Idemo? Ako si spreman naravno. - upitao je Matija.

- Mislim da za tako nešto nikada nisam spreman. - uzdahnuo je.

- Želiš li da im ja saopštim vest?

- Ne, ja ću. Ti samo budi spreman za ono što dolazi posle. - rekao je i pozvonio.

Vrata se otvoriše i na njima se pojavi devojčurak od nekih petnaest godina.

- Daaaa. - rekla je otegnuto.

Luka ostade bez reči. Očekivao je da vrata otvori odrasla osoba, na ovo se nije pripremio. Na njegovu sreću Matija se odmah snašao.

- Zdravo, mi smo iz policije - pokazao je značku - da li su ti roditelji kod kuće?

- Maaamaaa, dođiiii traže te panduriiii.

- Dano dete, kakvi panduri, đavo te odneo. - punačka gospođa izvirila je iz kuhinje.

- Dobar dan gospođo - odvratio je Luka sabravši se - inspektori Horvat i Kolarov iz krim policije, možemo li ući?

- Krim policije? - žena je prebledela - Nešto se desilo?

- Radi se o Maji Živković.

- Maji? To mi je starija ćerka. Uđite.

Povela ih je ka prostranom dnevnom boravku.

- Sedite. - pokazala je rukom na široki kauč - Da li je Maja u nevolji?

Luka je krenuo nešto da kaže, ali ga Matijin pogled ućutka.

- Gospođo Živković - počeo je Matija - recite mi kada ste poslednji put videli Maju?

- Juče poslepodne mislim.

- Da li je imala planove za veče?

- Dogovorila se sa Sanjom da izađu.

- Ko je Sanja?

- Majina drugarica od detinjstva. Recite mi šta se desilo. Nemoguće da je nešto uradila, Maja je dobro dete.

Matija pogleda u Luku.

- Maja je mrtva gospođo, primite moje saučešće. - rekao je Luka.

Ma koliko se trudio, znao je da zvuči hladno i formalno. Žena ga pogleda sa nevericom. U njenim očima video je negiranje.

- Maja... mrtva? - ponovila je poput automata - Ne to ne može biti, mora da ste pogrešili. Da, sigurno ste pogrešili.

- Na žalost nismo. Vaša ćerka je identifikovana pomoću otisaka.

Činilo se da žena razmišlja. Sela je u naslonjač klateći se napred nazad. Glavu je držala rukama.

- Mrtva? Ne, ne može biti. Ona je pametna devojka. Ne bi sebi dozvolila da joj se nešto desi.

- Na žalost identifikacija je precizna...

- Luka nemoj, pusti. - čuo je Matijin tihi šapat.

- Kako je umrla? - žena podiže pogled ka Luki.