Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 14

Bilo je sedam i petnaest kada se crni SUV zaustavio ispred Magdine zgrade. Jutro je bilo sveže pa je Kristijan otvorio prozore. U suštini njemu je bilo potpuno svejedno da li je zima ili leto. Već dugo vremena nije osećao toplotu i hladnoću. Ono što mu je zaista smetalo bilo je sunce. Tačnije UV zračenje. Njegova koža proizvodila je male količine melanina, nedovoljne da ga zaštite od opekotina. Zato je pozdravljao napredak, savremene kreme za sunčanje rešile su većinu njegovih problema. Ipak uvek se trudio da nosi odeću koja bi pokrila dobar deo kože. I sada je obukao crvenu košulju dugih rukava i kao sneg bele pantalone. Budući da je bila nedelja ujutru vladao je mir. Većina ljudi je odmarala. Zato se mogao čuti crkut ptica umesto gradske vreve.

Kristijan uzdahnu. Nedostajao mu je mir netaknute prirode, miris šume u predvečerje. Novo doba donelo je modernizaciju i olakšice u svakodnevnom životu, ali je velikim delom uništilo prirodu. Sada bi mu od Beča do Ludbrega trebalo tri i po do četiri sata, 1689. to putovanje trajalo je deset dana. Tačnije deset noći. Barbarine sluge bile su odane i dobro plaćene. Budući da je bila zima zalihe u ćupovima su ostale sveže. Nikada nije saznao odakle su došle. U Ludbreški dvorac stigli su posle ponoći 30. novembra. Odmah je dočekan i smešten u gostinjsko krilo. Ponuđena mu je čista odeća i zamoljen je da bude spreman za pola sata jer će ga knez Matijaš primiti. Poslušao je. Tačno na vreme sluga je pokucao na njegova vrata i odveo ga do kneževih odaja.

- Ovde Vas ostavljam milostivi gospodine, knez Vas očekuje, možete ući.

Kristijan pokuca na teška hrastova vrata.

- Uđite. - čulo se sa druge strane.

- Dobro veče Vaša visosti. - pozdravio je uz naklon.

- Dobro veče barone - odvratio je muškarac koji je stajao pored prozora zagledan u daljinu - nadam se da ste ugodno putovali.

- Koliko je to bilo moguće.

- Imate li nešto za mene? - upitao je prilazeći.

- Da visosti, grofica mi je dala ovo za Vas. - odvratio je pružajući mu zapečaćeno pismo.

- Dobro sedite dok završim čitanje.

Kristijan sede na udobnu sofu. Pogledom je preleteo po sobi. Na njenim zidovima visili su portreti porodice Erdodi.

- Vidim da Vas zanima istorija porodice. - obratio mu se knez - Znate ovaj dvorac mi je dat kao utočište milošću mog rođaka bana Nikole dok boravim ovde.

- Razumem.

- Mislim da ne razumete, ali ste dovoljno učtivi da ništa ne pitate. Recite mi kada ste pretvoreni?

- Pretvoren? U šta?

- Molim Vas barone Veber, ne pravite se nevešti. Barbara mi je sve objasnila u pismu.

- Oprostite mi visosti, ali ja Vas ne razumem.

- U redu, kako želite. Onda ćete morati da se branite.

Kneževe oči postadoše crvene. Bacio se na Kristijana izvlačeći dugački bodež. Kristijan se izmaknu i skinu rapir sa zida. Parirao je Matijašu tercom, a zatim zglobom iz kvart pozicije oborio vrh mača blizu protivnikovog sečiva, radeći degaže iz kvarte u tercu. Oštrice zazvečaše. Matijašu je bodež od siline udarca gotovo izleteo iz ruke.

- Odlično barone, vidi se da ste vrstan mačevalac. - odvratio je Matijaš spuštajući oružje - Grof fon Meternih nije štedeo na Vašem obrazovanju.

- Nije i ja sam mu beskrajno zahvalan.

- Ipak mladiću, Vaša veština ne bi ništa značila da ste običan smrtnik - nasmešio se knez - verovatno bi završili kao večera.