Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 20

Kukavica na satu je kukala, ku - ku, ku - ku. Zatim je usledila pauza, pa ispočetka ku - ku, ku - ku. Na kraju je počela da škripi. Škripi? Kristijan se trže iz stanja u kom je bio. U deliću sekunde našao se kod vrata koja su se otvarala.

- Gospodine Veber, stanite pobogu! - vrisnuo je Ištvan.

- Onda prestani da se šunjaš! - odvratio je ljutito.

- Kucao sam, pošto se niste javili, rešio sam da uđem.

- Šta ti treba?

- Imate posetioca.

- Posetioca? I traži mene?

- Jeste.

- Ima li ime taj posetilac?

- Ovaj... da, Luka Kolarov.

Kristijan pogleda Ištvana kao da je video ludaka.

- Inspektor Luka Kolarov?

- Baš taj.

- Dobro, onda ga nećemo ostaviti da predugo čeka. - zagonetni osmeh zaigrao mu je na usnama.

Luka je gledao oko sebe. Ištvan ga je uveo i zamolio da sačeka. Prostorijom je dominirao stilski nameštaj od punog drveta. U to se uverio kada je pomerio stolicu kako bi seo, bila je masivna i teška.

- Ova soba je kao pola mog stana. Od nameštaja mi se vrti u glavi, kao da sam u prokletom muzeju. - pomislio je - Nadam se da mi neće puštati Baha.

- Inspektore, čemu ili kome mogu zahvaliti za zadovoljstvo što ste ovde? - upitao je Kristijan ulazeći.

- Medicinskim nalazima koji mi se nisu svideli. - odvratio je Luka hladno.

- Kakvim?

- Slušajte Veber, po nalazima ispada da smo Vi i ja u nekom srodstvu.

- Kojim nalazima?

- DNK.

- Mislite onim na koje nikada nisam pristao? Koje ste uzeli svojevoljno zamenivši čaše?

- Vi znate?

- Naravno i priznajem Vam da sam uradio isto.

- Zašto?

- To mogu i ja Vas da pitam, ali neću. Zato što ličimo dragi inspektore kao da smo blizanci. Priroda ume da napravi dvojnika neke osobe, ali Vi ste prvi kojeg sam sreo.

- I kakvi su Vaši rezultatu?

- Ah, imamo istog pretka. Nazdravimo tom otkriću!

- Ja ne pijem.

- Nemojte me razočarati, molim Vas. Od čaše vina neće Vam biti ništa.

- Ako baš insistirate. - promrmljao je Luka.

- Insistiram, a Vi ćete mi reći koje vino volite.

- Svejedno.

- O blagi bože! Naravno da nije svejedno. Dajem sebi misiju da Vas naučim sve o dobrim vinima.

- Gospodine Veber, možda Vi imate vremena i novca za tako nešto, ja ne. - progunđao je Luka.

- Ne budite na kraj srca. Vina ne moraju biti ekstremno skupa da bi bila ukusna. Naravno da cena utiče na kvalitet. Musigny će se očekivano razlikovati od Pinot Noira iz neke sremske vinarije, ali to ne znači da taj Pinot Noir ne valja.

- Vi mene ne razumete Veber, vina me ne zanimaju, ne pijem ih.

- Dobro, poštovaću Vašu volju čim popijete sa mnom čašu ovog ukusnog Pinota. - rekao je pruživši mu balon čašu u kojoj se crvenela tečnost poput krvi.