Slova u knjizi su igrala krivudavu igru dok je Magda pokušavala da čita. Bila je umorna, strašno umorna. Krupne suze padoše na tekst.
- Gospođice Laslo, jeste li dobro? - čula je Ištvanov glas kroz vrata - Mogu li da uđem?
- Možete. - odvratila je trudeći se da joj glas zvuči normalno.
- Plakali ste?
- Ja...
- U redu je, nije moje da Vas ispitujem.
- Jesam, plakala sam. Sve mi se skupilo.
- Razumem, slana voda leči kroz krv, suze ili znoj. Ne znam ko je to rekao, ne sećam se. Znam da sam se uvek pitao zašto su preskočili more.
- Nisu.
- Oprostite, šta nisu?
- Preskočili more, izreka glasi: "Lek za sve je slana voda - znoj, suze ili more."
- Oh, onda sam ja neznalica, šta da se radi. - nasmešio se.
- Rekla bih da niste, samo ste se potrudili da mi skrenete tok misli. To je lepo od Vas.
- Mogu li Vam nekako pomoći?
- Koliko već radite za Kristijana?
- Ne dugo, oko pola godine. Nasledio sam oca na toj poziciji.
- Morali ste?
- Morao? Oh, ne. Razumem šta mislite, ali moram Vam reći da gospodin Veber nije neko ko ugnjetava ljude. Spasao je život mom ocu.
- Kako?
- Umirao je. U četvrtoj fazi raka puste Vas kući, zvanična medicina ne nudi rešenje.
- Kristijan je izlečio Vašeg oca?
- Jeste, ne znam kako. U jednom trenutku je ležao, svaki pokret je predstavljao agoniju, u drugom je normalno sedeo i gledao svoj omiljeni fudbalski tim. Mama i on su otišli na more, čovek sa šezdeset godina vesla na dasci.
- Niste se nikada pitali kako?
- Iskreno? Nije me briga.
- Znali ste da je Kristijan, ovaj, čudan kada ste počeli da radite za njega?
- Mislite da li sam znao da je vampir? - nasmešio se - Nisam, dobio sam detaljna uputstva od oca i posebno pismo koje sam trebao otvoriti mesec dana kasnije. U njemu je bila ispričana priča moje porodice koja radi kod gospodina Vebera više od trista godina.
- Dakle pamtite ga i kada ste bili dete?
- Da, često mi je išao na živce, jer mi je uzimao oca koji nekada mesecima nije bio kući. Verujte mi mrzeo sam ga zbog toga.
- A sada?
- Sada ga ne mrzim, samo mi ide na živce.
- Zašto? - upitala je uz osmeh.
- Ah, konačno, smešak na Vašim usnama. Tvrdoglav je i ja sam, tako često dođemo u sukob.
- Bez posledica po Vas?
- Magda kakav god da je Kristijan, imam u njega više poverenja nego u neke ljude sa kojima sam odrastao. Verujem da ga mi u stvari zamaramo. Ponašamo se kao razmažena deca prema roditelju koji ima jaaakooo puno iskustva.
- Koliko iskustva?
- Kao vampir trista četrdeset tri godine.
- A ukupno?
- Šta ukupno?
- Koliko je imao godina kada je pretvoren?
- Pokušajte proceniti sami.
YOU ARE READING
Tajne Petrovaradinske tvrđave
VampireKada inspektori Luka Kolarov i Matija Horvat naiđu na niz jezivih ubistava u Novom Sadu i Petrovaradinskoj tvrđavi, sve deluje kao zagonetka iz najstrašnijih priča. Tela pronađena na mestima prepunim istorije izgledaju kao da su isceđena od krvi, a...