Tajne Petrovaradinske tvrđave

Part 22

Bilo je sedam uveče i Dante se spremao da završi smenu. Dragana je već krenula, javila mu se u prolazu. Isključio je računar i bez žurbe slagao stvari. Razmišljao je o tuširanju i spavanju posle smene od dvanaest sati. Čuo je nečije korake i ugledao Draganu.

- Nešto si zaboravila?

- Ne, ne znam kako da ti ovo kažem, ali ne idemo kući. - rekla je.

- Daaaaj za čije babe zdravlje da ostajem? Završio sam, idem kući makar se ceo klinički srušio!

- Nije babe nego dede i to zgodnog do bola. Tip je mjau, frrrrr.

- Počeću da sumnjam da se drogiraš. Kakav deda? I kako deda može biti mjau? Ima deviznu penziju?

- Neeee, videćeš sam, Luka stiže sa njim.

- Dragana tebi su prošle noćne smene poremetile pamet.

- Nisu - čuo je poznati glas - devojka je potpuno zdrava.

- Luka imaš pet minuta da mi objasniš o čemu se radi.

- Ne o čemu, o kome. Upoznaj mog čukun čukun dedu Kristijana Vebera. - rekao je propustivši Kristijana.

- Sunce ti poljubim! Jel vas dvojica mene malo z? Rođaci ok, kakav deda te spopao?

- Nije Vas slagao, ja mu zaista dođem deda, mada više volim reč predak. - odvratio je Kristijan.

- Slušaj ti, zadao si mi glavobolju od kada si se pojavio. I neka budem neučtiv što ti ne persiram, briga me. Ako zbog tebe treba da ostanem ovde posle dvanaest sati rada, ubiću te, života mi.

- Ne zbog mene doktore Jankoviću, zbog Luke.

- Doktore Jankoviću - ponovio je uz grimasu - niko me tako ne zove.

- Dobro, kako želite da Vas zovem?

- Dante i nemoj da mi persiraš ni za živu glavu. - pružio mu je ruku.

- U redu, drago mi je što smo se upoznali.

- Slušam sada, ko je kome deda, baba, stric, ujak i šta hoćete konkretno od mene?

- Ja hoću da me rešiš virusa koji imam. Kristijan je pristao na sve moguće analize koje ga neće ubiti. - rekao je Luka.

- Onda si se obratio pogrešnom lekaru. Ja sam patolog, ne infektolog.

- Da, ali si jedini kojem verujem.

- Luka svaki lekar će ti pomoći, ne drami.

- Dante šta sam ti rekao o nezvaničnim izveštajima, ako se sećaš?

- Hoćeš da kažeš da je on... ?

- Primerak onog bića i ako to nije za patologa, ja onda ne znam šta jeste.

- Znate ja sam ovde i samo vas slušam. - ubacio se Kristijan.

- Aha, ti si dakle, ovaaaj...

- Vampir Dante, možeš to da izgovoriš.

- Aha, a ja sam Marija Terezija.

- Ne bih rekao, upoznao sam gospođu. Nisi joj ni nalik.

- Dobro, može par pitanja?

- Slušam.

- Da li si mrtav, mislim jesi li umro? Znam da je glupo i da si mrtav teško da bi to znao jer...

- Ne.

- Šta ne?

- Odgovor na tvoje pitanje je ne. Nisam mrtav. Srce mi kuca i dišem.