Revival

I - Part 3.

Gledala sam veliku zgradu ispred sebe. Molim te mi recite da mene neko ovde zeza? De ja da idem u ovu skolu. Ja ovde nebi mogla ni cisticacica da budem. Mama je otisla na posao. Tako da me je Mark dovukao do skole. Sada treba da sa njim da odem do direktora, pokupim raspored, dobijem obilazak skole i sutra pocinjem. Pa ja ne mogu da verujem. Pa ovde nose uniforme.

Uzdahnula sam i prelazila pogledom po ucenicima, devojke su se pravile da me ne vide, a momci me odmeravali.. Zalosno. Koliko za sada vidim mozes da biras. Oces nositi pantalone, kosulju i sako. Ili suknju, kosulju i sako. Za devojke naravno. Neke devojke su umesto sakoa obukle neke kaputice, neke dzempere.. Dok su sa druge strane koliko ja vidim momci podeljeni. Neki su nosili, pantalone, kosulje i malo modernije crne jakne. Dok su neki ostali sa sakoima, i kaputima preko njih naravno. Sada je bio pocetak drugog polugodista, tako da ce mi biti jako tesko da se uklopim. Ali sto se mene tice ni ne moram. Na casovima cu "slusati". Izvan casova cu staviti slusalice u usi i kraj. Ne trebaju mi oni za prijatelje. Imam ih vec dovoljno. Nije ko da biram ili osudjujem, ali vec sada mogu videti 3 vrste cura, a ja ni jednoj od njih ne pripadam. Tu su bile, popularne, u kratkim suknjicama i visokim stiklama, koje su jurile za momcima. Streberke u sirokim pantalonama i dzemperima koje ne skrecu pogled s knjige. I kako bih ja rekla ludace. Ne mislim na ludace, ludace... Ne one su oblacile pantalone ili suknje sve jedno.. Ali one su te koje su prve izbacivali sa casova, te koje su uvek u kaznenoj nastavi, te koje imaju bogatu mamicu i taticu da im srede lepe ocene i kraj. Da sam malo ranije dosla mozda bi se uklopila sa ludacama, ali ja nikada ne svaljujem krivicu na drugoga, ako sam nesto uradila priznacu i kraj. Nisam kukavica, da me neko izvlaci iz toga, i podmece nastavnicima pare da bih imala dobre ocene. Mozda i ima neko vamo skim bi se mogla druziti, ali kakva sam verovatno cu sve vreme se druziti sa momcima. Ne znam zasto. To mi je navika. Kao mala zivela sam u ulici de su svi imali musku decu i onda sam ja bila jedina devojcica. Bili su mi ko braca a i navikla sam na musko drustvo sta cu.

Mark me malo gurnuo laktom. Pogledala sam ga, uputio mi je zli smeh. To je namerno uradio! Namerno je nagovorio mamu da krenem drugog polugodista u skolu jer sam mu juce pojela sve palacinke!!!

Krenula sam polako za njim, isli smo kroz skolske hodnike. Mark je dobro poznavao skolu, ova skola je dosta stara, i kroz nju je preslo kako Mark kaze vise od 50 generacija. On i njegova braca su isli u ovu skolu. Cak mi je rekao i kroz koji prozor u zenskom Wc-u mogu pobeci. Nisam zelela da znam kako je to znao, ali drago mi je sto rekao, trebace mi.

'Sedi ovde, a ja idem da pozdravim Rogera, donecu ti ja taj raspored sta vec.' Rekao je kad smo dosli do direktorove kancelarije. Roger i Mark su vajlda bili najbolji prijatelji inace nebi mogla da se samo tako upisem. Pogledala sam prema stolicama. Tu su bile 4 stolice. Dve sa jedne strane hodnika i dve sa druge. Na prve dve su sedele neke dve likuse. Imale su dugu plavu kosu i visoke potpetice. Grudi samo sto im nisu ispale, a o sminci i svemu ostalom ne zelim ni da pricam. Sa druge strane je sedeo neki momak u koga su ove dve buljile. Odmerila sam ga. Imao je uske crne farmerice, belu kosulju koja nije bila zakopcana do kraja i koznu jaknu. Kosa mu je bila podignuta nagore. Videlo se da je imao dosta dobre misice, i da je bio dosta dobro gradjen. Sela sam do njega uzdisuci. Skrenuo je pogled ka meni i nasmejao mi se, imao je beli red zuba poput nekakvih bisera.

'Nova si?' Klimnula sam glavom. 'Liam.' Nasmesila sam se. Hah, ima melodican glas, voleo je da se druzi, pravi probleme i da se ponekad cak i napije. I to sam sve zakljucila samo od njegovih poducnjaka.

'Danielle, drago mi je.' Nekako sam prevalila smeh preko usana. Dok sam mogla cuti rezanje od one dve devojke sto su sedele preko nas. Prevrnula sam ocima.

**

Mark i ja smo napokon dosli kuci. Sa Liamom nisam nista vise pricala. Sve vreme sam dobijala ubitacne poglede od onih plavusa. Hah. Vec imam neprijatelje. Jeeej. Mark se nije toliko dugo zadrzao. Dobila sam raspored, i obilazak skole. Bila sam premorena i ako je sve to trajalo samo 20 minuta...

Otisla sam do sobe da se spremim. Odlucila sam da cu malo prosetati Londonom, valjda se necu izgubiti. Kazu da London ima prelepu istoriju kao grad, oduvek sam to volela. Nikad ne treba gledati velike zgrade, kule i sve ostalo. Prvo sto uradim kad dodjem u bilo koji grad, jeste da proverim njegovu istoriju. Bilo bi me sramota kad nebi znala nista o tom gradu a ostajem ili zivim u njemu. London nije oduvek bio ovako lep. Za sve to je bilo potrebno vremena. Zanimljivo je zar ne? Umesto da sacuvamo ovo sto imamo, mi bacamo to i gradimo novo. Dobro. Vreme ce sve to vec jednom unistiti, ali jadno mi je to. I previse. To bi bilo kao da imate odecu koja vam je mala, i vi to bacite umesto da operete i odnesete deci kojoj ta odeca za stvarno treba. Uvek sam gledala na svet tako. Ako ces nesto kupiti, kupi da bude kvalitetno i da ti potraje. Makar samo jedno to koristila bolje da bude kvalitetno, nego da bude neko sranje. I ne razumem zasto vredjaju Kinesku industriju. Sta? Zato sto je kinesko odma ne valja jel? Za njihovo znanje, kina je jedna od najrazvijenijih i najlepsih zemlja na svetu. Znam. Cudna sam. Ali sta cu, takva sam.

Vadila sam stvar po star iz ormana i pazljivo birala, komad po komad. 

Izvadila sam uske farke, koje iznutra imaju krzno, poprilicno su tople, i definitivno moje omiljene farke. Bile su malo skuplje, ali vredelo je. Rastegljive su, idu ti taman u telo, ne stezu te previse, i savrseno se uklapaju uz bilo kakav stil odece. Materijal je bio tamniji, a dzepovi su bili svetliji, nisu bili skroz beli ali nisu bili ni tmurni. Onako savrsena sredina. Uzela sam duzi duks, ciji rukavi dolaze do nadlaktica, zadnja strana mi je visila preko dupeta, dok je prednja isla malo iznad pupka, na njemu je velikim slovima pisalo 'Addicted To You' bio je tamno zelene boje.. Preko njega sam uzela duzu zelenu jaknu, koja je podsecala na kaput. Uzela sam sivi debeli sal i krem torbu. Na noge sam obula krem cizme koje su mi dostizale malo iznad kolena. Sve se savrseno uklapalo. Pre nego sto sam krenula, prekrila sam dosta vidljive poducnjake, i stavila malo maskare i taman karmin.

Pozdravila sam se sa mamom i Markom i izasla iz kuce. Prolazila sam ulicama, svaka je bila, posebna. Svaka je bila drugacija, imala je svoju pricu. Na jednoj su se roditelji svadjali dok ih je dete gledalo i plakalo. Na drugoj su se momak i devojka ljubili. Na trecoj su bili izbeglice. Na svakoj ulici je jednostavno bilo nesto za gledati.

----------------------

Ovaj nastavak je duzi, sobzirom da sam skontala koliko je prosli bio kratak... 

Par vas koji citate, htela bih vas zamoliti da komentarisete, barem jedan komentar. Zelela bih znati da li neko cita, i dali da nastavljam da objavljujem.