Revival

I - Part 9

Proslo je 7 dana od napada na skolu. Niko mi nista ne govori, ni ko nas je napao, ni kako nas je napao, ni zasto. Skola je odlozena na mesec dana. Znaci jos tri nedelje ne idemo u skolu. I dalje ne znam sta se desilo sa Pink i onim momkom. Kad sam se probudila bila sam kod kuce, u svom krevetu, u svojoj pidzami i mama se ponasa ko da se nista nije desilo. A Marka nisam uopste videla. Ne dolazi kuci. Kad sam pitala mamu zasto. Rekla je da je otisao na put. A kad sam otisla u njihovu sobu, sve njegove stvari i dalje su bile tu. Nesto mi je mutno tu. Kad smo vec kod mutnih voda Pink mi se ne javlja. Cak sam se bila iskrala i iz kuce da bi otisla kod nje, ali odmah sam se vratila. Nisam znala de ona zivi. I dalje ne znam.

Sisla sam sa simsa, i krenula na tavan. U ovih 7 dana nisam uopste isla tamo. Nije mi bilo do toga, a i da ne zaboravim povrede. Sve me je bolelo i nije bilo teoretske sanse da se popnem po onim labavim stepenicama do gore skroz. Sada sam odlucila da nekako pretrpim bol i odem gore. Posekotine po nogama polako zarastaju, a ruka mi se ispavlja i pokrece bolje nego sto sam zamisljala da oce, za ovako kratko vreme.

Kratkim hramljenjem sam dosla do vrata tavana, po prvi put tavan mi izgleda vise zastrasujuc nego sto treba da bude. Gledajuci u stepenice, koje su mi sada izgledale vislje nego sto bi trebalo, polako sam dizala levu, pa desnu, levu pa desnu, nogu. Dok nisam dosla do gore. Presavsi pogledom po plavoj boji koja se nalazila svuda, od mog poslednjeg puta ovde.

Uzevsi cetkicu i paletu sa bojama, priblizila sam se jedinom cistom platnu, prolazivsi rukom, lagano, sa leve na desnu, sa desne na levu. Duge tanke linije, male debele, i tako u krug.

Glasovi u mojoj glavi su se polako gasili. Sva pitanja su nestala. Ostali smo samo platno i ja.

Neverovatno je kako sav bes, sva zacudjenost, sva bol, kako ceo u svet uopsteno je samo tako nestao.

Sloboda koju osetim kada pocnem da slikam, je neverovatna. Obozavam je, uzivam u njoj. Pagotovo kad plesem ili slusam muziku.

Zamislite situaciju, ceo svet vam se rusi pred ocima i onda samo odjednom sve nestane. Ostanete vi. Platno. Muzika. I vasa masta. Neverovatno...

**

Sedela sam u cosku tavana, dok sam mrmljala reci jedne od najboljih pesama ikada napisanih.

When we two parted..

[ kada smo se rastali na dva dela ]

In silence and tears,

[ u tisini i suzama ]

Half broken-hearted,

[ pola slomljenog srca ]

To sever for years.

[ da sluzi godinama ]

Pale grew your cheek and cold

[ tvoj bledi i hladan obraz ]

Colder your kiss

[ hladniji tvoj poljubac ]

Truly that hour foretold

[ zaista je sat pretkazan ]

Sorrow to this!

[ tuga za ovo ]

The dew of the morning,

[ rosa jutra ]

Sank chill on my brown,

[ potonula jeza na mom celu ]

It felt like a warning,

[ osecalo se kao upozorenje ]