Revival

Part 18.

--------- GODINU DANA KASNIJE ----------

Proslo je.

Uradila sam ono sto sam oduvek zelela. Pobegla sam od svih i sada zivim, ako se to moze reci ''normalan'' zivot.

Nikada necu moci da imam normalan zivot, znam to. Imam 17 godina i pobegla sam od kuce. Od kuce de mama, sada izlecena od droge, i Mark, koga je moj deda skoro na smrt prebio, zive zajedno. I onda na sve to, deda me je ponovo poceo traziti, kako bih mogla da budem njegovo nasledstvo, kako bih nastavila da radim sve ono sto on vise ne moze.

Iskreno, ne secam se puno od te noci kada sam pobegla. Znam da sam pokupila nesto odece i sve pare iz kuce, kako sam uslau voz i isla sto sam dalje mogla. Dok nisam dosla do granice naravno. A tamo sam srela njega.

Njega koji mi je spasio zivot. Njega koji mi je pokazao put ponovo. Njega koji me je preneo preko granice. I jega koji je otisao kao i svi drugi.

Ali ne.

On se za razliku od svih vratio. Vratio i pronasao mi novi dom. Novu porodocu. On mi je dao prvi poljubac. On me je naucio sve o motorima i ulicnim trkama. On koji mi je obezbedio normalan zivot. On koji je i postao moj zivot.

- Nova porodica -

Przio je rostilj, dok sam ga ja posmatrala. Pricao mi je nesto, ali nista od toga nije doslo do mojih usiju. Zasto bi to uradio? Zasto bi me sklonio sa ulice i ako me ne poznaje. Zasto bi mi pomogao?

Svi smo posedali za stolom, dok je Kristijan uzo prvi zalogaj, i seo na svoje mesto.

' Kristijane ti izgovaras molitvu. Kucna pravila!' Viknuo je Sebastijan na njega i poceo da se smeje.

Nasmejala sam se dok sam skrenula pogled na njega, a on je vec gledao u mene. I probijao sa njegovim savrsenim krem ocima u mene. 

- Prva trka -

'Slupacu se, ne smem ja to!' Izderala sam se na njega, dok sve sto je on radio, je izgledao jebeno zgodno dok je stojao pored auta. Pa nije smesno. nisam spremna da se trkam.

Polako je krenuo ka meni sa zlim osmehom na njegovom licu. Kako se kretao prema meni, tako sam i ja nazad. Sve dok nisam udarila u zid, a dok me on nije zaklonio rukama.

'Trkaces se ili...' Ne samo ili. Jaoj. Pocela sam da budem nervozna. Znam sta znaci ili. I to nije bezbedno po mene. To nije bezbedno za nikoga. Pagotovo ako to ili dolazi od njega.

Polako je spustio prste na moj stomak i poceo me golicati. Dok napokon nisam popustila i pristala da se trkam.

Mrzim ga. 

- Poljubac -

'Ti mala si stvarno tvrdoglava.' Drzao mi je ruke iznad glave dok me je gledao u oci i smeskao mi se. Ucio me je kako da se tucem. Sto mi i nije islo bas najbolje za rukom, sobzirom da me svaki put pobedi.

'Imam na koga da budem, zar ne?' Nasmejao se jos jednom, dok je pokazivao svoje savrsene rupice. Ali mene to nije zanimalo. Ne koliko i njegove ruzicaste, izgrickane i malene usnice. Bile su tako prelepe. Ali ne. On je kao i uvek morao da uhvati moj pogled, kako ih gledam. Desilo se to vec nekoliko puta, ali uvek je govorio da sam premlada za njega. Pfff. Pa ja imam sedamnaest godina, ili cu bar sutra da napunim. On ima dvadeset. Nije velika razlika. Samo tri godine. Pa mislim.

'Moram da idem da se spremim.' Izgurala sam se iz njegovog kaveza, napravljenog od ruku i krenula ka vratima. Ali ne, njegova ruka je zavrsila na mojoj dok me je povukao ka sebi, i savrseno sklopio svoje usne sa mojim, dok je njegova druga ruka zavrsila u mojoj kosi.

Kroz mene su prosla sva osecanja koja do sada nisam nikada osetila. Kroz mene je prosla krivica kako sam mu se posle svega prelako predala. I kako necu dozvoliti da se tako lako izvuce sa ovim. Izazivacu ga, mucicu ga. Ali koliko god ja pokusavala i ja i on znamo da sam ja njegova. Bila i ostala.