Revival

I - Part 12.

- Elis P.O.V. -

Dva sata. Dva prokleta sata, ona je sedela pored njene mame i cekala da se probudi. Ne razumem, kako moze samo tako bez osecanja da sedi, gleda u ruku njene mame i cuti. Posle svega sto joj je ta zena uradila. Nikada nisam upoznala takvu osobu. Pakao koji joj je majka priredila, ona kontrolise tako mirno. Kada su joj majku vozili u bolnicu ona... Ona nije pokazala ni trunku osecanja na licu. Kao da je nesvesna svega. Svega sto se desava oko nje. Kao da je izgubljena u svemu ovome, i ne moze da nadje put van.

Pricao mi je toliko puno o njoj nije ni cudo. Na njega je skroz. Vidi se da je jaka, i svaku emociju savrseno sakriva duboko u sebe, da neko nebi pomislio da je mozda slaba. Ako sam ista zakljucila od onoga dana provedenog sa njom, jeste da nece tako lako odustati, a sto je jos gore, ako je ista na njega. Nece odustati uopste...

- Xxx P.O.V. -

Gledao sam ga kako sedi u svojoj fotelji, pored kamina, u kome je vatra punom snagom pucketala. Citao je neku staru knjigu, po ne znam koji put. Uvek bi ju citao iznova i iznova. Kaze da je citao tu knjigu njoj kad je bila manja. Kad smo vec kod nje. Ponosan sam na nju. Vise nego sto bi mogao biti. Napokon je pocela da shvata, i da uklapa neke delice zajedno. Kada sam je video, nisam, nisam mogao da disem, koliko mi je ustvari nedostajala. Njeni mali ubrazi, njena svilena tamno braon kosa. Njene oci pube tuge, istine, lazi i prevare. Njen osmeh, kao red belih bisera. Njeno maleno sicusno telo, ali ipak toliko jako, da kada bi joj naudio, slomila bi te na komadice.

I dalje se secam svake reci koje je izgovorila. Secam se kako su njene mekane malene usnice, pricale i pricale, kako su se razvijale u smeh svakih par minuta. Secam se koliko sam samo zeleo da je poljubim tako.. Tako savrsenu.

Ne mogu da podnesem rat izmedju njih dvojice. Otac i sin. Unuka i cerka. Obojica je zele za sebe. Ne zele da je dele. Unuka. Unuka zeli da pronadje svog dedu, zbog pesme. Ne zna dali je on mrtav ili ziv. Ali pokusace. Cerka, pokusava da zaboravi na svoga oca. Posto je on mrtav. Bar su joj tako rekli.

Pesma i obecanja.

Unuka i cerka.

Otac i sin. 

Jaki tonovi klavira prostujili su kroz sobu, kao najlepsa harmonija ikada. Vratila se. Vratila se iz bolnice. Elisa.

- Piscev P.O.V. - 

Grane drveca vrpoljile su se na vetru, igrajuci svoj ples u ovom hladom svetu. Neka mesta obasjavali su zraci sunca, davajuci tom prizoru cudan sjaj, ostavljajuci posmatrace bez daha. Mozda je na tim mestima postojala sreca, pa su zraci odlucili da tu prodiru. Hladan, osvezavajuci povetarac igrao se sa kosom prolaznika. Kisa koja je ostavila svoje tragove po putu, nije vise bila prisutna. Iako je dan i dalje bio prisutan, kao i zraci sunca, ulicne lampe su se upalile. Raznobojne kuce stajale su na svojim mestima. Cak i po ovakvom hladnom vremenu izgledale su predivno, bas kao i ljudi. Spolja nasmejani, a unutar sebe prazni, unisteni. Ovakvo vreme odisalo je nekakvom depresivnoscu, praveci kontrast predivnom izgledu. Isto tako se moglo reci i za ljude. Tako predivni, a tako unisteni. Svako je vodio neku bitku u ovom zivotu. Neko se borio za zivot, dok je neko bio medju najsrecnijim ljudima, donoseci novi zivot na ovaj svet. Neko je mozda upravo sada pripremao svoje samoubistvo, dok je neko lezao u bolnickom krevetu, cekajuci taj presudni sekund kada ce njegovo srce prestati da radi zauvek. Neko je sedeo u toplom krevetu, ispijajuci toplu cokoladu, uz to i citajuci knjigu, a neko je prosio za komad hleba da bi preziveo. Ta suprotnost je bila veoma prisutna u ovom sebicnom svetu prljavih igara. Bol je uzasnom brzinom menjala ljude. Neke ka dobrom pravcu, a neke ka losem. Neki su poceli da pridaju znacaj i najmanjim sitnicama, opazali svaki detalj, dok su neki pretvorili srce u nestvarni kamen. Neko bi dao sve za jos jedan minut proveden u posmatranju spoljasnjeg sveta, dok je neko trosio svoje dragoceno vreme na ciste gluposti. Tuzne i slomljene osobe su mozda na svojim prozorima promatrale spoljasnja desavanja, sa slusalicama u usima dok ih je neka pesma odvodila u neki drugi svet jer nisu mogli da podnesu stvarnost koja ih je razarala.  Neki su cekali taj tren kada ce presuditi sebi jer nisu vise mogli, dosli su do krajnje granice kojoj je falilo jos par sitnica da pukne. Zivot nikada nije bio fer, niti ce biti. Niciji zivot nije savrsen. Neko je zeleo da zivi, ali jednostavno nije mogao da podnese stvarnost. Tamni oblaci polako su poceli da prekrivaju svetlo-plavo nebo. Mrak je bio sve blizi iz sekunde u sekundu. Neko je zeleo da dan duze potraje jer ga je mrak odvlacio u svoju tamu, terajuci ga na najgore misli. Neko je jedva cekao da padne mrak, izlasci su bili prisutni u velikom broju. Postajalo je sve hladnije, vetar je postajao jaci, ovoga puta vecom brzinom pomerajuci grane drveca koje su morale same da se priviknu na novi zadati ples. Sitne kapljice kise pocele su da padaju, udarajuci od povrsinu zemlje i stapajuci se sa njom. Noc se polako blizila. Nekome je vreme znacilo mnogo, a nekome bas nista. Mrak je konacno bio prisutan, a zvezde su pocele da se pojavljuju. Za nekoga je ove noci nova borba pocela, neko se trudio da ne poklekle svojim demonima, boreci se iznova i iznova, dok je neko vec bio u svom krevetu, tonuci u miran san.

-------------------------------------------------------------------------

Nastavak je tu. Yup...

Et ovk.

1. Hvala na 1.6K Readsa. Mnogo mi znaci.

2. "Piscev p.o.v." nisam ja pisala. To je napisala Zoki. I morate priznate da stvarno ima talenta za pisanje. Pogledaj te njenu knjigu, koja se sastoji od kratkih prica. Prva prica, prvi deo vam mozda bude malo poznat. Beeeeeeeee. SadAngelxxx <---------------- Zokin profil :D

3. Nebi uspela da pokrenem ovu pricu bez vas.

I sad kao sto vidite vamo nemamo P.O.V. od Danielle. Ali imamo od Elise aka Pink. I od 'Xxx' - sta mislite ko je to? Jako je lako. Pfffff.

Ukoliko ste pazljivo citali, skontali bi ste da ima 2 tima. Njen Daniellin deda i tata. U ovom delu sam vam otkrila skoro ceo jedan tim. Pa otkrila sam vam ceo, bar najvaznije likove. Samo morate malo da obracate paznju dok citate.

Naravno tu su i posvete : bezimenko_del_rey [ <- Pocastvovani gospodin ] Burekodbanane [ gospodjica zbog koje mi se jede burek i ako mi se smucio ] SidnyMedison [ gospodjica cije ime ne znam da napisem ] ivastyles94 [ gospodjica koja ce jos malo biti gospodja ] Luxcli [ gospodjica sa lepim imenom ] EmynMjc [ gospodjica sa cudnim imenom cije ime takodje ne znam da napisem ] ...........

I naravno posveta svima koji citaju.

Nastavak je kratak ali u ponedeljak ili utorak ce verovatno ponovo nastavak. Nisam htela previse da odajem :3 .

I htela sam da pitam jel prosli nastavak bio los ili nesto? Posto je jedva sakupio ovih 50 readsa kojih ima...

Hvala vam sto citate. Duze ovo nego nastavak..

Vote? Kom?