Revival

I - Part 2.

Usla sam u kucu i bacila sve kese sa strane, vec tri sata sam u shopingu s mamom. Ona kada nesto pocne tu nema kraja. Mark mi se smejao, dok je moja mama kukala kako smo brzo dosle i kako smo mogle jos malo ostati. Ne znam sta je cavrljala s Markom da ga je toliko jako zanimalo jer sam ju prestala slusati cim je pocela sa tracevima.  Bacila sam se na kauc pored Marka koji je do malopre prelistavao novine. Stavila sam noge njemu u krilo i opruzila se duz celog kauca. Bila sam izmorena. Ta zena je bukvalno sprava za mucenje. Prvih pola sata je bila dobra, ali onda nas je vukla iz radnje u radnju i samo punila kese ne gledajuci ni sta je kupila. Jer kako ona kaze "Kad nam bude trebalo necemo imati, bolje biti obezbedjen." Pff.

Kada smo popili kafu, polako sam se iskrala gore, kako nebi morala da gledam mamu kako zeli da poljubi Marka a nejmu neprijatno zbog mene. Postedela sam i sebe i njega. Neka se sada ljube do mile volje.

Polako sam se popela na tavan kuce, koji sam sama sredila i svima zabranila ulaz u njega. To je bilo moje mesto de uvek mogu biti sama. Jednostavno sam se osecala bezbedno tu. Okrecila sam ga celog u belo, kako bi kasnije mogla da crtam po zidu. Obozavala sam crtati, smiruje skoro kao i trcanje. Na platnu i zidovima sam mogla da izrazavam svoj bes. Jos dok sam bila u Manchesteru sam crtala. Ali tada samo na papiru. Sve do jednog dana..

- FLASHBACK - 

Izasla sam kroz prozor, i polako se iskrala iz zadnjeg dvorista. Majka i otac su se ponovo svadjali oko mene. Nisam volela kada bi moja majka pokusala da me promeni a nije ni moj otac. On me je jedini podrzavao u svom cilju za zivotom. Podrzavao me i vodio na svaki cas baleta, svaki cas crtanja, sve sto sam pozelela on bi mi uvek ispunio. Ali naravno sa cenom. Obecala sam mu da sta god zapocnem, da cu ga i zavrstiti. Tako sada na balet i gimnastiku idem vec vise od 5 godina.. A crtanje sam skoro pocela, volela sam kako se linije na papiru sklapaju i preklapaju, prave razne oblike. Umestnost je bila neistrazena teritorija za covecanstvo. Koliko god oni procenili neku sliku i neko delo, za to vreme ce doci nesto novo i nesto potpuno drugacije. Bilo je neverovatno, dok su ostala deca iz skole preko leta isli na bazene, mora i odmore, sve sto sam ja radila je sedela u tatinoj kancelariji i posmatrala jednu sliku. Slika je stvarno bila zanimljiva. Bile su to dve strafte. Crna i Crvena. Preklapale su se jedna u drugu praveci X. Isla bih kod svakog pevaca i pevacice, koji su dosli u ocevu muzicku kompaniju, pitala bih ih dali znaju znacenje slike. Sve sto su oni govorili da je to samo jedna svrljotina. Ali ja sam znala da nije tako.

Isla sam polako sada vec pustim ulicama, bilo je podosta hladno. Ali meni nije smetalo, nikada mi hladnoca nije smetala, i dok su ostali bili u zimskim jaknama i bundama, ja sam mogla setati u majici kratkih rukava.

Koracala sam i dosla do svoje omiljene ulice, i svog omiljenog mesta u celom Manchesteru. Nije to bilo nista posebno, mala slepa ulica u kojoj su dolazili momci i devojke koji su voleli crtati grafite.

Sela sam na jednu klupicu pored jedne starice, skupila noge i zagrlila sliku. 'Zanimljivi su zar ne?' Upitala me je. Pogledala sam je bila mekim pogledom, imala je sedu kosu i dosta promukao glas. Nasmesila mi se nekako toplim smeskom pokusavajuci da prekrije nesto, osetila sam nesto. Nije smrdelo ali nije imalo tako lep miris.

'Jeste. Ali koga god da pitam recice da je to samo neka svrljotina, kao i ova slika ovde, kao svaki grafit na ovim zidovima.' Pruzila je ruku ka meni, podignuvsi obrve. Dala sam joj sliku u ruke i pogledala ju je. Gledala ju se i proucavala svaku kap boje koja se prosula na platnu, svaki malecki detalj, sve.

'Ako ti kazem tajnu oces cuvati? Ovo svrljtonina nije. Neko je izrazavao bes na ovome, neko je zeleo da se neko u buducnosti oseti kako je i on. Vidis crvena boja u ovom slucaju predstavlja krv, a crna smrt. Ko god da je slikao ovu sliku izgubio je nekoga jako vaznog. Vidis. Svi ovi grafiti, ustvari svaki crtez ikada nacrtan ima neko znacenje. Crtanje, boja, muzika, tonovi, mekse, tvrdje. Umetnost je nesto sto se ne moze opisati, svoju definiciju umetnosti ces pronaci kada pronadjes i sebe. Do tog dana radi ono sto radis najbolje. Uzivaj.' Gledala sam je nemo. Ko bi pomislio? Svi oni skolovani ljudi koje sam pitala. Sve one 'zvezde', svi ti ljudi. I niko nije znao. A ovde mi je jedna starica dala odgovor. Gledala sam je duboko u oci. Videla se tuga, suze, mrznja, ali sam takodje mogla videti i snagu, tako je bila snazna.

'Umirete zar ne?' Izletelo mi je.

'Pre ili kasnije svi umremo, ali nije vazno ni kako, ni kada umres. Ako imas za sta i za koga.'

- END OF FLASHBACK -

Sutradan sam na vestima videla da je ta starica umrla. Kada je njeno ime tada izaslo bilo mi je jako poznato, dok nisam ponovo pogledala sliku. Shvatila sam sve. Izgubila je nekog posebnog, imala je za sta i za koga da umre. Zato se nije ni plasila.

Od toga dana moj vid prema umetnosti se promenio, umesto da gledam najveci deo na slici, koji se najvise opaza, ja gledam detalje, pokrete ruke, neznost i cvrstinu, kratke ili duge linije. Toliko toga se moze saznati o umetniku samo gledanjem u njegovu sliku. Procenila sam da dosta umetnika slikaju zato sto su izgubili nekoga, ili su dobili nekoga. A ja? Ja sam slikala jer sam trazila sebe. Bila sam ispricala ocu za tu staricu kada sam se vratila kuci tada, i napravila sam mu poslednje obecanje.

Pre nego sto se predam, pronacicu razlog da umrem, da nadjem sebe. I da zavolim sve svoje mane i vrline. Sto meni u ovom trenuntku nije bilo tesko. Jer me bolelo dupe za to ko sta misli o meni. Nikada mi to nije bilo vazno. Tako ni sada. Ako ja mislim da sam lepa, lepa sam i tacka. To kao i zaledjeno srce sam nasledila od svoje majke. Ona je bila dosta samouverena. Ustvari ona je iz siromasne porodice. Pohadjale ja osnovnu skolu. I onda pauzirala celu godinu. Isla je na njive, radila je kao cistacica, sve sto je mogla, radila je. Kada je skupila pare otisla je u grad nasla posao, i krenula na fakultet. Fakultet je zavrsila kao jedna od najboljih studentkinja tada, radila je naporno da bi stigle do ovde de je sada. Pagotovo kada je moj otac umro. Njegova firma je otisla u bankrot, i majka je morala da odplacuje dugove, i koliko god se ona pravila odbojna, znala sam da se bojala kako se nebi vratila starom zivotu.

Uzela sam cetku i umocila je u plavu boju, pocela sam da prskam sa njom po celom zidu, pocela sam se nervirati. Pocelo me je nervirati to sto nas je moj otac ostavio. To sto sam mu obecala to obecanje. Ugh! Sad bi lepo mogla umreti da nisam obecala. Na kraju sam uzela kanticu punu boje i isprskala je po celoj sobi. Plava boja je zavrsila svuda po mojim slikama, laminatu, platnima.

Disala sam brzo. Jedno secanje me moze uznemiriti vise nego cela sezona slatkih malih lazljivica. Mislim kako su pocele imace 100 sezona jebo te! NEKA VISE ODKRIJU KO JE A! Ugh..

Polako sam sela na laminat, hladnoca je prosla mojim telom. Uzdahnula, sam i odjednom pocela da se smejem ko luda. Uvek sam bila taka. Bipolarna. Menjala sam raspolozenja brze nego bilo ko na celom svetu verujem.

Sisla sam sa tavana i otisla u moju sobu. Pre toga sam naravno zakljucala tavan. Niko nije smeo ulaziti tamo u gledati moje crteze. Previse bi me ubilo to. Kada bi ustvari znali kakva vatra gori u meni. Kako ne mogu da izdrzim, kako bih plakala po cele dane. Ali ne. Zaledjeno srce se ne moze odlediti. Vatru ugasis. Stanes. Udahnes. Izadahnes. I krenes ispocetka. Nikad nije lako. Ali niko nije rekao da ce zivot biti lak.

Bacila sam se na krevet, dok sam polako tonula u san. Nasmejala sam se. 'Tata..' 

------------------------------------------------

Ovo je novi nastavak. 

Izvinite na greskama, pokusala sam ih ispraviti sve. 

Valjda ste do sada skontali da ne pisem Š, š, Ć, ć, Č, č, Ž, ž. <- Ta slova nemam na tasturi, a ovo sam sada samo prekopirala. 

Valjda ce neko citati ovu pricu. Nastavak je duzi. I postavljam novi kada se uverim da je bolji od proslog i kada se uverim da ocu da ide bas u tom pravcu kojem zelim da idem. 

Ako vam se svidi komajte, male zvezdice [ vote ] mi i nisu toliko vazne. Samo zelim da znam dali se nekome svidja ova prica.