Revival

I - Part 6.

Zvonilo je za kraj casa, posto sam vec sklonila olovku i svoj crtez u torbu brzim korakom sam otisla na drugi kraj ucionice kod Pink. Mogu da kazem da je Pink jako lepo crtala. Bila je nacrtala visoke zgrade koje su bile crno bele boje, a onda u sredini svih ttih zgrada nalazila se jedna mala kucica. Ona je bila sva crna. Valjda je kucica predstavljala bol, tugu i patnju. Nisam sigurna. Ali ne zelim trenutno da se zamarim time.

'Sobzirom da smo propustile srpski, a da smo sad imale likovno, to su dva casa.. Znaci sad je odmor?' Upitala me je Pink. Pa da, upravu je. Sada je ona prokleta uzina. Pa jos dva casa. Pa opet uzina. Valjda.

'E si gladna?' Zamislila se na par sekundi, a onda lagano zatresla glavom levo-desno kao u znak 'ne'. Ni ja nisam bila nesto posebna gladna. Kafa koji sam ujutru popila bila mi je sasvim dovoljna. A usput ne znamo ni de je kantina, a ni de je nas sledeci cas to jest' ucionica.

'A da odemo naci de imamo sledeci cas?' Nasmejala se i potrcala pored mene. Koji kur*c? Pogledala sam je cudno, a onda sam shvatila da je otisla kod Liama u zagrljaj. Ouuu. To vec i ima smisla. Ali ja i dalje ne znam sta su njih dvoje. Da li su zajedno? Brat i sestra? Drug i drugarica? Moracu da je ispitam kad je to u pitanju.

Odmerila sam ih. Bili su tako slatki, bio je visi od nje bar za glavu. Imao je crne uske farke, belu majcu obicnu, kravatu preko majce i koznu jaknu. Podsetio me je na Damian-a, on se tako uvek oblacio. Nedostaje mi on puno. Nismo se uopste culi od kad sam se preselila u London. Da, bio je jako ljut sto sam se selila. I znala sam da ne zeli da idem, nisam ni ja zelela. Ali morala sam. Da sam mogla ostati u Machesteru. Veruj te mi, ostala bih. Damian je cak i dan pre polaska molio moju mamu da ostanem kod njega preko leta. Ali ne. Moja mama nije zelela da ima nista vise sa tim mestom. Tako da nisam mogla ni ja. Kako mi samo nedostaje da po ceo dan trcimo levo desno kako bih popunili police u radnji, da se dobacujemo kesom cipsa ili smokija. Da, radili smo u nekoj radnji zajedno, samo da bi nam nebi bilo dosadno. Nikad nisam zazalila zbog te odluke da se zaposlimo.

1. Bili smo zajedno.

2. Placeni smo da se zabavimo.

3. Ubijali smo dosadu zajedno.

Nemoj te me shvatiti pogresno, nije mi on bio decko ili ko zna sta. On mi je bio najbolji drug. Volela sam ga kao brata. Bili smo nerazdvojni. Bukvalno. U skoli bi smo stalno bili zajedno. Van skole smo takodje svaki dan ucili u biblioteci. Posle bi isli da radimo. A subotom i nedeljom, bi isli da prespavamo jedno kod drugoga. Bukvalno nismo mogli jedno bez drugoga.

Secam se kako sam mu pomagala da smuva neku devojku koja mu se svidela. Sve je islo po planu, dok joj on nije doneo cvece na cas hemije i slucajno oborio njen projekat. Koji joj se prosuo po celoj haljini. I posto joj je haljina bila omiljena, i crna. A projekat je bio da se napravi izbeljivac. Pa recimo da je umesto male crne haljinice, postala mala bela haljinica. Bila je toliko ljuta na njega da nije zelela ni da ga pogleda. Damian i ja smo se te noci toliko smejali tom dogadjaju da dok smo prolazili pored jezera, nas trapavi Damian se okliznuo i pao u vodu. Buc. 

Iz secanja me je trznuo vrisak od moje voljene Pink. Brzo sam pogledala ka njoj i videla da je sva umrljana crvenom bojom. Dosla sam najbrze sto sam mogla do nje. I tad sam videla. To je bilo itekako crveno, ali nije bila boja. Bila je to krv. I to ne malo krvi. Puno, puno krvi.

**

Polako otvaram oci. Sve mi je mutno.

'Hej doktore vamo! Jedna od pacijentkinja se probudila!' Glas neke zene je prosikato. Sledece sto se culo su bili koraci kako mi se priblizavaju, a onda velika svetlost.

Brzo sam se podigla u sedeci polozaj. Rasirila sam oci jako, a onda tesko zazmurila. Bolelo je. Glava. Vilica. Ruka. Noga. Polako sam se vratila u lezeci polozaj. Moje telo nezno je palo na belu posteljinu od poliestra.

'Izvinite na jakoj svetlosti, gospodjice Gisellin. Stvarno mi je zao, ali moram sto pre da vas pregledam kako bih mogao da nastavim i kod ostalih pacijenata.' Molim? Kako misli ostalih pacijenata? De sam ja uopste? Kako? Sta? Sta se desilo... Zadnje cega se secam, jeste da sam videla krv na majci od Pink, onda se cuo vrisak nekoliko devojaka, i sve je posle toga postalo mracno. 

Kao, kao i sada. Polako sam sklopila oci i utonula u san..

------------------------------------------ 

Lalalala ovde sam stala namerno.. 

Nastavak je kratak jako znam.. Ali SUTRA cu verovatno postaviti jos jedan, duzi. 

Htela bi vas zamoliti da ako vam se svidi nastavak ili sta vec da onda ostavit VOTE jel mi to jako puno znaci.. 

I ako vam toliko ne smeta jedan mali komentar, ali iskren da je. Jel najvise volim komentare da citam. 

Ako znate nekoga kome bise svidela ova prica recite mu. 

I sada pitanje dana: KOJI VAM SE COVER NAJVISE SVIDJA ?