[ Pesmu mozete da pustite ako zelite, a i ne morate, ja sam uz tu pesmu pisala ]
Pre nego sto sam se snasla zvonilo je za pocetak casa. Nisam stigla ni da odem do svog ormarica, koji sam usput zaboravila i gde je. Stvarno sam trebala da obracam vise paznje na jucerasnji obilazak skole. Brzo sam odkljucala mobilni, usla u slike i pogledala raspored, koji sam bila tako pametna pa sam ga slikala. Hvala bogu. Nesto pametno i od mene. Prvi cas, jaoj, jaoj, jaoj, jaoj, sve mi je islo ali srpski. Nema sanse. Mrzela sam ga. Kakvi mrzela, prezirala iz dna duse. Od svih stranih jezika oni su bas morali imati srpski. Znam da srpski i nije toliko strasan, ali sobzirom na mene, jeste i to nevidjeno puno. Jednostavno ni jedan nastavnik/ca iz srpskog me nije voleo/la ni malo. Nikada nisam znala zasto. Ali pomocu srpskog oni su meni zagorcavali zivot. Sva ta gramatika, padezi, jaoj, mrzim ga!
Okrenula sam se oko sebe i videla da nema nikoga u hodniku, osim jedne devojke koja je imala kapu na glavi. Bila je niska i sva u rozom. Odakle mi je to poznato? Kafic!
Sitnim i brzim koracima sam krenula ka njoj. Moram da stignem na cas. Ne mogu odma prvog dana da budem upisana. Jaoj. Pa svi ce gledati u mene. Bicu u centru paznje. Mrzim to! Polako sam je pogladila rukom po ramenu, dok se ona brzo i uplaseno okrenula ka meni sa zaprepascenim izrazom na licu. Cim me je videla odma se nasmejala i izdahnula. Nasmejala sam se njenoj faci.
'Izvini ako sam te uplasila, ali nova sam i...' Ispruzila je pokazavsi mi da cutim.
'Izvini ali i ja sam nova. Ako mislis da ti pomognem, ne mogu jer ni ja ne znam gde je sta.' Uzdahnula je lenjo.
'I ti znaci a?' Klimnula je potvrdno glavom. Kad nas je uplasio najstrozi glas koji sam ikada u zivotu cula.
'Vas dve!' Viknula je starija zena, imala je kratku sedu kosu koja je bila podignuta u cvrsto zateknutu i urednu pundju. Imala je na sebi tamnu usku suknju koja je isla do kolena, belu kosulju koja je bila zakopcana do kraja, i sako iste boje kao suknja. Imala je maramicu namestenu u sakou, onako uredno, gospodski. Mali spicast nos, kao i usne. Krupne oci, koje su izgledale jos vece ispod malih okruglih, zesce zastrasujucih naocara. Nije bila toliko visoka, ali nije bila ni niska, bila je zlatna sredina. Imala je crne salonke, sa malo stiklom.
Polako, ostrim korakom i uzvisenom glavom je krenula ka nama. Dok je zvuk njenih salonka odjekivao hodnikom. Hah, ko bi rekao da hodnik ima ovakav eho? O cemu ti sada jebem te! Dosla je do nas, uzdignula glavu i gadljivo nas odmerila. Ni ja ni Pink nismo bile obucene u uniformu. Dala sam joj ime Pink, jer je ocigledno nosila sve rozo. A i pristaje njenom mekanom i neznom glasom, mislim kakav glas ima, mogla bih je slusati ceo dan i da mi ne dosadi.
'Zar nebi ste trebale da budete na casu?! I za boga miloga sta ste to obukle?! Pa ovo je privatna i vrhunska skola, a ne neka tako prosjacka!' Izderala se na nas. Ali ne toliko glasno da bi nekoga prekinula sa casa ili uznemirila bilo koga u skoli. Pogledala sam u Pink koja je ocigledno bila i vise nego prestrasena pa sam joj ja odgovorila.
'Nove smo. Nismo jos dobile uniforme i ne znamo de imamo cas.' Gledala me je ostrim pogledom. Dok mi je Pink dala pogled zahvalnosti. Napokon je prihvatila moj izgovor, pitajuci nas koji cas imamo.
'Srpski.' Pink i ja smo u isto vreme odgovorile. Pogledale smo jedna u drugu i nasmejale sa malo. Klimnula je glavom, odobravajuci.
'Pratite me.' Rekla je ostro, dok se drsko okrenula. Pocela je brzo setati do jedne od mnogih ucionica. I mislim da je prosla cela vecnost dok napokon nismo stigle do ucionice. Pogledala nas je uzdignutih obrva i pokazala nam glavom da udjemo. Pink me malo pogurala, dok sam ja otvorila vrata. I pogodite sta se desilo?
Prvi blam u nasoj novoj skoli. Jeeeej.
Pala sam na nastavnicu koja je stojala tacno pored vrata, dok je Pink pala preko mene. Cuo se smeh u celoj ucinonici, dok je nastavnica vrisnula. Cim se Pink sklonila sa mene, brzo sam ustala sa nastavnice, i popravila svoju koznu jaknu. Cim sam bacila pogled na nastavnicu, videla sam da je ona najgore prosla. Njena uska suknja koja joj je do malopra dostizala do kolena, sada joj je bila pocepana sa strane, skoro da se vide njene gace. Dobro ja sam ih nazalost mogla videti, samo zato sto sam stajla odma do nje. Mislim da ovi iz klupe nece moci. Daj boze. Jedna crna visoka stikla joj je bila polomljena. Njena savrseno skupljena kosa je sada bila pustena i sva rascupana.
YOU ARE READING
Revival
Teen Fiction'Slab je onaj koji ne zna kako da se brani u zivotu. Slab je onaj koji ne zna kako da kontrolise zivot.' - Danielle 'Cause everybody...