Isla sam hladnim ulicama Londona, dok sam pratila svoju majku. Nije me videla. Nije ni slutila da idem za njom. Skontala sam od kada sam joj rekla da zelim da upoznam dedu, ona bi svaki dan u isto vreme isla negde. Prvo sam mislila da samo ide za poslom, ali kako se njeno ponasanje menjalo, i posebno od kada je pocela da nosi trenerke, sto ona nikada ne nosi, cudno mi je sto ih i ima, bilo mi je previse ocigledno da se nesto desava. Danas sam odlucila da je pratim, ko zna mozda i saznam nesto.
Dok je isla na posao ulazila sam u njenu sobu i trazila bilo kakve povezanosti sa dedom, sa covekom koji me je davnih godina trazio, sa covekom koji je mozda i mrtav, ko zna, on mozda vise i ne postoji. Ali moram da proverim, ako je mrtav moram da odem na njegov grob. Ako je ziv, moram da idem kod njega. Ne mogu vise, proslo je i previse vremena. Moram da ga nadjem. Nisam valjda za dzabe 7 dana preturala po njenim stvarima. Cak sam isla u podrum i prolazila kroz tatine stare papire. Sto mi je i previse tesko palo. Kada sam usla tamo, tamo.... Tamo su bile sve njegove stvari, kao i namestaj iz njegove kancelarije, koji je bio poslagan istim redom kao i pre, kad sam usla tamo izgledalo mi je kao da se nista nije promenilo, i kao da sam i dalje u njegovoj kancelariji u Machesteru u nasoj staroj kuci. Tamo su takodje bili svi tatini zapisi, svaki od njih, bilo ih je pevise ali svaki sam pregledala detaljno, svako slovo, svaku tacku, svaki zarez, ali nista. Sto me je iznenadilo najvise bilo je to da je nas porodicni portret bio tamo. Tacno iznad tatinog stola, de je uvek i stajao. Nesto jos gore.. Mislila sam da je unisten. Mama ga je prezirala. Mislila sam da prvu stvar koju ce uraditi kada je tata umro da ce ga spaliti ali nije..
Na tom portetu je deda stajao u sredini dok je sa desne stajala baba, sa leve moj tata a sa tatine leve, mama.Ja sam stojala tacno ispred dede, dok su njegove ruke ponosno bile na mojim ramenima. Bilo je to davno, davno. Ne secam se ni kada tacno. Sve sto znam da je tada jos bio mir u porodici, deda i tata se nisu svadjali, a baba je jos bila ziva.
Izmedju svih onih papira takodje sam nasla i porodicne snimke, koje sam poslednje zelela videti. Znam kakvi su to snimci, znam sta se desava na kojem i tacno se secam svakog momenta sa bilo kojeg od tog snimka. Bojala sam se pogledati ih.. Sva ta secanja. Baba.. Tata.. Deda.. Previse sam njih izgubila u ovako malo vremena.
Uzdahnula sam dok sam ponovo svu svoju paznju vratila na mamu. Skrenula je u neku ulicicu? Nisam sigurna sta je tacno to.. Potrcala sam do tamo, kada je izasao noviji auto, ne znam koja je marka stvarno, nikad nisam bila dobra u tome. Jednostavno me nije zanimalo.
Videla sam mamu na zadnje sedistu, dok je stariji covek sedeo pored nje, nisam puno mogla videti kroz tamne prozore, ali imao je kratku sedu podsisanu kosu, i dvodnevnu, trodnevnu bradu. Vozio ih je mladji covek, ranih tridesetih godina, dok je gledao u stranu da vidi dali ce mu neko izleteti, pogledom je uhvatio moj, odmah je okrenuo glavu dok sam ja prebacila pogled na moju mamu. Koja je bila u takvom polozaju da se moglo videti da je uplasena, prestrasena bolje reci. Videlo se kako joj se obrve trzaju na svaki pokret u autu, a trepavice sve brze i brze poklapale njene tamne oci. Usne su joj bile skupljene u tanku liniju, pocele su dobijati tamniju boju kako ih je stiskala, i kako se krv sve vise i vise smanjivala u tom predelu..
Povukla sam se prema zidu kako me nebi videla. Dok su se senke sunca presijavale po zgradama, koje su pravile tamne senke i prekrivale moje telo.
**
Sedim u kuhinji vec tri sata, i pijem svoju vec drugu kafu. Mama jos nije stigla kuci, Mark je dosao i otisao.. Nije me ni pozdravio, i on je poceo da se pravi ko da vise ne postojim. Ne razumem vise, nije proslo ni mesec dana, od onog dana u skoli kada je bila bomba, i mama i Mark se ponasaju drugacije prema meni.
Vrata od kuhinje su se otvorila, i u nju je usla uplakana mama.
'Izvini... Izvini, nisam trebala...' Drzala sam pogled na njoj, dok je pocela da mrmlja. Setala je levo desno, brze pa sporije. Suze koje su tekle iz njenih krupnih tamnih ociju su opisivale i dale mi savrsenu priliku, da vidim u kojem je u stvari bolu.
Kazu da kada gledati u necije oci. I kada taj neko pokusava da vam slaze da jasno mozete videti iskru kako mu zasija, svaki put kad pocne govoriti istinu. U mojoj porodici je to teklo u krvi vec dugi niz godina, Znali smo da kada pogledamo nekoga u oci, da vidimo dali taj neko laze ili govori istinu.
Odjednom me je mama slbaim dodirom uhvatila za ramena, njenim izmorenim i istrosenim mucenickim rukama, okrecuci me prema sebi gledala me je uplakanim ocima.
'Prihvati izvinjenje!' Bile su njene poslednje reci, pre nego sto je nemo, bolno, i u tisini pala na hladne bele plocice malene kuhinje. Njeno telo kao da je bila obicna vreca peska, rasirilo se po celim plcicama, dok su joj se ruke i noge ne prestano trzale.
**
Dva prokleta dana. Jos se nije probudila, doktori kazu da mora da je vec neko vreme pocela da koristi narkotike. Nasli su ubode igle na unutrasnjoj strani lakta. Znala sam da je imala burnu istoriju kad su narkotici u pitanju, ali bila je na lecenjima i izlecila se, bila je cista, ne moguce da je samo odjednom osetila zavisnost od drogama tek tako. Tata mi je pricao, kako bi nekada nocima vristala za eroinom, i kako bi porazbijala sve po kuci, samo da bi izasla iz nje. Zelela ga je vise od svega. Nije marila dali ce je unistiti, sve sto je ona htela jeste da se zasiti. Sada znam da me je zbog toga udarila, i znam da je zbog toga bila tako zla prema meni ovih zadnjih dana. Ali nisam mislila da ce se tek tako predati, posle svega...
Cim se probudi ide na kliniku malo izvan Londona, u mirnije mesto, de ce se ponovo leciti. Posle svega ponovo ce biti stara mama, koja drami oko svega. Koja je velika fasanista, i kojoj ce samo biti vazna moda i to kako da ugura jezik Mark-u u usta.
Nasmejala sam se na tu pomisao. Ali neka, bolje i to nego da ponovo moram da tripim modrice i sve opekotine koje sam dobijala, kada je bila na drogama...
----------------------------------------------------------------------
Ta dam!
Jedva sam cekala da ustanem kako bih objavila nastavak :"3 , mrzelo me da cekam 00:00
Nastavak je tu, i to je redovan i nije bas toliko kratak pa ono xD
Nadam se da ce vam ovaj nastavak objasniti zasto se Daniellina keva onk ponasala.
Izvinite ako negde u tekstu ima skracenica ili gresaka, prepisivala sam tekst sa fona na komp pa ono xD
Skontala sam da puno pisem ono 'pa ono xd' -.-"
e sad tag'ovi
ZA KURVU MOJU : bezimenko_del_rey
Za devojku koja se saoseca samnom : SidnyMedison
Za devojku koja ima prejebeno prezime :3 : ivastyles94
Za devojku koja mi daje prejebene komentare, ali svaki put kad procitam njeno ime jede mi se burek .... : Burekodbanane
Ponovo za devojku koja ima strava ime : Luxcli
Za moju najbolju najbolju najbolju i najdrazu ljubav koju volem : adela_lovato
I za devojku koja mi je ulila samopouzadnje nazad pff ... : SamoTinanina993
Hvala svima koji komentarisu i koji votaju ♥
Ako imate neka pitanja postavite dole u kom, rado cu odg :D
A sad izvinite idem da smaram svoju snajku da ide samnom na drugi kraj sela kod babe :3
Bb, Ly ♥
YOU ARE READING
Revival
Teen Fiction'Slab je onaj koji ne zna kako da se brani u zivotu. Slab je onaj koji ne zna kako da kontrolise zivot.' - Danielle 'Cause everybody...