Revival

I - Part 7.

- Elis P.O.V. -

Pretrcavala sam hodnicima, sada vec pune bolnice. Morala sam je naci. Ne mogu je izgubiti odmah prvog dana. Obecala sam. Obecala sam njenom ocu. Ne smem da dopustim to. Ne smem da dopustim da je tek tako uzmu. Moram je zastiti, svojim zivotom ako treba.

Liama sam vec odavno izgubila u guzvi koliko sam brzo trcala. Tek sto je krenula u skolu. Kako su uopste usli ovde? Nebi trebalo ni da znaju gde je ona trenutno. A kamoli da mogu da udju u skolu. 'Diamon Ajsland' je sveto mesto za njih. Nebi trebalo da izvode nikakve smisalice tamo. I sami znaju to. Kako mogu biti ovolike budale?! UGHH!

Zamahnula sam rukom i krenula da srusim sve sa stola na kojem su stojali neki hirurski instrumenit, ne znam ni sta je to nit' me zanima. ONA NE MOZE DA UMRE! Odjednom me je neko uhvatio za rukom jako cvrsto, i zaustavio da udarim u ova sranja. Okrenula sam se iznervirano i pogledala sam ga. On. Kako ima smelosti da dodje ovde posle ovoga sto je uradio.

'Elis.' Imao je onaj djavolji osmeh na uglu usna. Njegove oci bile su skoro pa crne. Kazu da je djavo, ustvari andjeo slomljenih krila, koji je bio najblizi bogu, koji je bio njegova najveca nada. Ali ne. On nikako nije mogao biti andjeo. Mozda u proslom zivotu. Ili ipak ne. Ne mogu da zamislim svet u kome bi on mogao biti andjeo. Cak i prokleto izgleda kao djavo. Njegove uske crne farmerke, majca koja mu ide uz savrseno gradjene plocice, kroz koju sam takodje ako smem da napomenem, vidi svaka tetovaza za njegovog torza. A onda a njegova crna jakna i te crne cipele koje se presijavaju na ovom slabom bolnickom svetlu.

- Xxx P.O.V -

Elis me je gledala sa pogledom smrti. Prezirala me je, znam to. Dokazala je to kada je otisla na njegovu stranu. Kada je otisla od nas. Ne znam sta joj je taj gad sve rekao ali mogu da se kunem da pola toga nije istina. Nisam je trebao pustiti. Trebao sam joj reci sve tog dana, ali nisam mogao. Znao sam da im nikada nebi oprostila. Znao sam da bi bila slomljena, psihicki i fizicki. Nisam mogao to dozvoliti, ovako je lakse. Lakse je da misli da sam ja kriv za njegovu smrt. 

Otrgla je ruku iz moje i pocela da me udara po prsima. Nije to bilo nista jako, mislim, preziveo sam i gore.

'Kako? Zasto? Ne moguce! Nebi trebao da si ovde. Ne. Ne...' Pocela je da mrmlja rec za rec, dok se hvatala za glavu i otezano disala. Mogao bih reci da mi ju je zao, ali nije. I treba da se muci. Sama je kriva sto joj onaj gad nije sve ispricao. Da. Zao mi je sto je otisla ali sada je sa njim, njena odluka, ne moja.

- Danielle P.O.V -

Probudila sam se pre nekih 5 minuta, doktor me je bio obiso i rekao da sam dobro. Uganula sam ruku, i imam par posekotina na nozi, a kad sam pala udarila sam glavu i jace nego sto mi je trebalo.. Mozda se necu secati poslednjih par sitnica. Razumem ja sve to, ali i dalje ne znam sta cu u bolnici. Kako sam uopste dospela vamo? Sta se dogodilo kad sam pala i udarila glavu? Znam da sam trapava ali nisam toliko trapava, da pola skole zavrsi u bolnici zbog mene. Bilo je par sestara u sobi koje bih mogla mozda pitati sta se desilo, ali nema sanse da bi uspela da zaustavim ni jednu od njih. Pa bukvalno su trcale sa jedne strane sobe, na drugu. Neka deca su se budila, dok su neki od njih ispustali bolne krikove, pogadjam od rana koji su na njima. Svi su imali krvi po sebi. 

Polako sam krenula da ustanem. Kako sam se namestila u sedeci polozaj, tako me je jedna sestra odma i spustila nazad u lezeci. Ocrtvajuci mi veliku bukvicu kako da se sto manje pomeram, da me na ulicu nebi izbacila. U tom trenutku su uletele jos dve sestre, sa detetom na pokretnom stolu, brzo je ocrtala tamo do njih, dok su pravili mesta za sto. Dete se bukvalno previjalo od bolova. Bila je to malena devojcica sa plavom kratkom kosom, cela je bila umrljana krvlju. Videla sam kako joj je noga ne pravilno stojala, mora da ju je polomila. Sta se to dogodilo? Oce li mi neko vise jebeno reci?!

Uzela sam priliku dok su svi bili zauzeti sa malom devojcicom. Ustala sam pridrzavajuci se za krevet. Imala sam veliki bol u nogama, bio je skoro ne podnosljiv. Ali ne mogu ovde lezati dok gledam kako se ona devojcica previja od bolova, jednostavno ne mogu.

Krenula sam korak po korak, ponekada bi ispustila krik, ali hvala bogu ni jedna od sestara me nije primetila. Jedva sam nekako izasla iz sobe, dok sam se pridrzavala za zid. Zagusljivo je. Ovaj miris. Tera me na spavanje, zasto koji kur*c ? Ne mogu spavati. Ne sada. Moram otici odavde. Moram kuci. Kod mame i Marka. De su oni uopste? Zar nebi trebali biti tu? Pored mene. 

 Gurala sam se kroz guzvu, dece, sestara, doktora.. Svi su se negde gurali, svi su bili u zurbi. Polako sam dosla u hodnik koji i nije bio tako pun. Videla sam sitnu devojku u rozem duksu. Pink! Krenula sam ka njoj, ispred nje je bio visok momak sa tamnom kosom, oci su mu bile skoro pa crne. Bio je gradjen, kao da je isklesan od kamena, svaki deo na njegovom telu bio je savrsen. Da ne znam bolje pomislila bih da je andjeo. Ali andjeli nemaju djavolji smeh. Cula sam zabrinuti glas od Pink. Pricala je sa njim, kako sam se priblizavala, sve sam vise mogla radoznati da to nije bio obican razgovor. To je bila i te kaka svadja. Drzao ju je za ruku cvrsto, a po polozaju tela moje Pink, videla sam da je jedva trpela bol.

'Ne mozes je imati!' Rekla je malo glasnije, dok ju je on gledao sa mrznjom u ocima.

'Mogu imati sve sto pozelim. A ona! Ona ce biti moja.' Govorio je poganim glasom. Mogla sam osetiti njegov bes, jos odavde. Mogla sam osetiti njegovu mrznju prema Pink. Ali nije se samo ljutio, na neki nacin bio je i povredjen. Prvi razlog ljutnje i besa, je to da te neko povredi. Da ti neko prenese njegov bes. A njega je neko povredio i jace nego sto je trebalo. Probudili su djavola u njemu. I ne znam zasto ali imam osecaj da se nece dobro zavrsiti.

'Ako ti nisi izazvao napad na 'Diamon Ajsland', ko je? Niko vise ne zna da je ona ovde! Niko vise ne zna da je Daniell uopste ziva!' Stala sam u mesto ukocena. Ja? Ne. Ne moze biti. Nisam jedina Daniell u skoli. Ne mogu biti. Mislim, to je jedna od najvecih skola u celoj Velikoj Britaniji. Ima preko 1000 djaka. Ne moze biti..

Polako ali dovoljno brzo sam se sklonila iza jednog aparata za kafu, kako me nebi mogli videti. Skliznula sam niz njega i nagnula glavu na hladan beli zid. 

Osecanja su mi bila na sve strane. Sta se desava? Sta se desilo u skoli? I zasto? Zasto mi je odjednom onaj momak toliko poznat? Zasto su mi njegove oci tako poznate?

Pitanja su mi isla od jednog do drugog, dok sam tonula u san..

**

- Xxx P.O.V -

' Da li si siguran da zelis ovo?' Upitao sam ga. Ako sada uradi ovo, izgubice je zauvek. Ako vec nije.

'Ona je moja cerka. Ne mogu dozvoliti da joj se nesto desi.' Rekao je tihim i hrapavim glasom. Klimnuo sam glavom i izasao iz prostorije. Ako uradi ovo, onda to oznacava rat sa njima. Nije on jedini koji je zeli samo za sebe. 

-----------------------------------------

E STE VIDELI ? 

E STE VIDELIIII ?????????????????????

DAME I GOSPODO MOJA MOJAAAAAAAAAAAAAA PRICE ''REVIVAL'' JE OZNACENA KAO 

#1 U NON-FICTION 

OMB! NEVEROVATNO ZAR NE?! 

I znam da nastavak nije toliko dugacak koliko ste ocekivali, ali nisam zelela previse toga da dodam. I ne. Ovo nece biti obicna prica o nekom kriminalcu koji ce se zaljubiti u dobru devojku ili sta vec. Ovo je nesto potpuno drugacije. Bice ljubavi. Ali ne onakve kakve vi mislite da ce biti. 

Nastavak ide sledece nedelje, u njemu ce te verovatno saznati sta se desilo u skoli, i ko je Pink zapravo.. 

Btw. pogledaj te pricu od @PaynoPayno1 

Hvala sto citate..

Komentar?

Vote?

Nesto? 

Ly ♥