Revival

II - Part 15

[ Ovo sto je na pocetku krivim slovima pisao, tu ona pise u dnevnik. Kada prestanu kriva slova, tu je realnost. ] 

Dragi dnevnice

Ponovo se desilo. Ponovo sam se probudila usred noci. I mogu da se zakunem kako sam cula neke zvukove po kuci. Nemoguce, znam. Jedina sam ovde. Deda je otisao za London da obavi neke poslove, dok sam ja ostala ovde. Zblizili smo se. Jako brzo. Bio je kao nekada, dobar i nezan prema meni. Onaj dan, kada smo se pronasli. Kao da je svet stao. Ali kao da je i sve krenula na bolje.

Deda.

On je. On je poseban. I na dobar i los nacin. Znao bi da nestane usred noci. I da ga nema po dva ili tri dana. Da se uopste ne javlja. Kada bih ga pitala zasto, samo bi promenio temu. Onda nekada bi znao da dodje samo tako iznenada, i pocne pricati kako sam mu nedostajala. A nekada mi nebi dao ni da spomenem tu temu. Cudno je. Sada kada je raspust, doveo me je u neku vikendicu. Nisam sigurna ni dali sam jos u Velikoj Britaniji. Put je bio dosta dug, ali on mi nije dao da vidim kuda idemo. To je trebalo da bude "iznendjenje", a sta se desilo? Dva dana posle on je morao "hitno" u London zbog posla.

Vec je proslo tri dana od kada je otisao, a ja se stalno budim usred noci. Imam osecaj kao da me neko gleda dok spavam, kao da je neko uvek tu pored mene, i samo gleda da napravim gresku kako bi me napao sa ledja. Pregledala sam svaku sobu i svaki cosak u ovoj kuci znam napamet. Ali nesto me jako muci, mene i moju radoznalu glavu. Zasto prokleti podrum ne zeli da se otvori? Probala sam sa svime. I 100% sam sigurna da zvuk koji me budi svake noci, dolazi iz podruma.

A tako je dosadno ovde. Cak sam i tebe pocela da pisem. Muka mi je vise. Zakljucana sam ovde vec 3 dana sama. Ne znam ni zasto sam pristala. O cekaj nisam. Odveo me je dok sam spavala. Zasto? Zato sto je to iznenadjenje. Jejjjjjj. <- Sarkazam.

Idemo dalje. Mark?

On je na sve strane. Poslednjih nekoliko dana dok sam bila u Londonu nisam ga videla. Kao da je u zemlju propao. Naravno i ovako bih bila sama kuci preko dana, kada bi se vratila iz skole. On bi ujutru isao na trcanje, i odma sa trcanja na posao, posle posla kod mame. I tek uvece oko sedam bi se vratio. Tu bi mi pricao kako je mama, dok bi kuvali. A posle vecere otisao bi da spav posto bi bio umoran. I tako svaki dan. Uzastopno. Pomislila sam da je ostao u kancelariji da prespava ili kod mame, pa sam zvala njegovu zgradu ili bolnicu. Ali onda bi mi rekliji nesto jos cudnije. Mark tada nije dosao ni na posao ni kod mame.

 Onda mama?

Mark kaze da je dobro. Srecna je tamo i odvikavanje joj ide po prilicno dobro. A ako ne bude problema, jos malo ce kuci. Jeeeek.. -.-

Pink.

Od onoga dana u bolnici, nisam je uopste videla. Jednom sam videla i direktora i pitala ga za nju. On mi je rekao da takva devojka u ovu skolu ne ide. Postaje sve cudnije i cudnije. Znam.

Oces da cujes jos nesto cudnije?

Danas kada sam ustala zatekla sam sveze tragove, muskih cipela u hodniku. Kada sam ih pratila, pogodite de su vodili.

Bravo.

Podrum.

Tezak zvuk se cuo ispod mene.

Ponovo. Moram da saznam sta to lupa, ne mogu vise. Nije dovoljno sto ne mogu da spavam preko noci od njega. Nego je neko i u kucu usao dok sam i spavala. Moram da saznam sta je toliko vazno tamo.

Ostavila sam dnevnik brzim pokretima u torbu, i krenula ka podrumu. Kada sam probala da povucem rucicu, bila je otkljucana? Kako? To je ne moguce. bukvalno sam se cela tri dana mucila da otvorim ova mala vratanca.

Naravno. Svezi tragovi cipela. Kada sam ansla tragove nisam ni proverila dali je podrum otvoren ili ne.

Otvorila sam vrata, dok se kroz mali hodnik cuo veliki ne prijatan zvuk. Skripanje. Jezivo. Uzela sam mobilni i osvetlila sebi put. Sve je bilo prasnjavo, i lako sam mogla prepoznati tragove cipela od jutros. ali cekaj. Ja sam samo videla ka podrumu. Nisam videla tragove i izvan podruma ponovo. Jel moguce, da je neko jos uvek ovde?

Ne mogu reci da mi strah nije isao kroz kosti. Isao je. Vise nego ikada, ali stisnula sam sam zube i krenula. Korak po korak, zar ne ? Pokusala sam da osvetljavam sa strane, kako bih barem nasla prekidac za svetlo, ako ga ima ovde uopste. Ali posle se svega jedino sto mi je upalo za oko bio je On. Sedeo je tamo zavezan, i sav krvav.

Ali pored svega toga, jedino sto sam na njemu primetila je poruka koja je stojala na njegovom krilu.

Krenula sam polako ka njemu, i ako sam osetila miris koji nebi trebala da osetim. Sada znam koji su me zvukovi budili nocu. Zvukovi udaranja bicem u zivo i golo meso.

Uzela sam papiric na kome je predpostavljam bila poruka, bio je sav krvav ali slova su se jasno mogla procitati. Citak i tanak rukopis.

"Izbavi ga odavde ako ga zelis zivog. Imas tacno pola sata. Ili policija dolazi po tebe i ti preuzimas svu krivicu. Neboj se princezice moja. Ovo je samo pocetak. A ovo je igra u kojoj moras biti sposoban za sve. A tvoj trening. Upravo pocinje.

Srecno. "

--------------------------------------------------------------------------------------

Pa cao. 

Kako ste? Sta ima? 

Deo je dosao ranije. Izbila mi inspiracija dok sam bila u Novom Sadu. 

Znaci sada sve pocinje, tek sada igra pocinje ako tako mogu reci. tako da. Yup. :)

Posveta   pocastvovanigospodin Burekodbanane ivastyles94  @selenaandariana @price_o_ljubavi

Pa da... 

Ly. 

Poy. 

Misljenja ?