We're Taking Over The World [ROBD - II. sezona]

Part 21

"Zita?" začula sam glas iza sebe. Okrenula sam se polako i dalje držeći Steph za ruku. Izgledala je poput anđela.

"Topla je." tiho sam rekla i poljubila ju u ruku. Niall i Louis su mi prišli i sjeli uz mene.

"Znači dobro je. Doktor mi je maloprije rekao da je dobro. Trebala bi biti u redu za tjedan dana." rekao je Niall. Kimnula sam. Toliko sam željela da se probudi, da kaže da se šalila i da su u tome sudjelovali i doktori.

* * *

Nalazila sam se kod Louisa. Bilo je prilično kasno, a ja sam prespavala kod njega. Kako on kaže: samo nas dvoje. Ovo mi je stavrno falilo. Već punih 7 godina nismo imali sleepover da smo samo nas dvoje.

"Hej, Z." pomutnju u glavi mu je pauzirao glas iz stvarnosti. Okrenula sam se prema Louisu koji me gledao.

"Što je?" upitala sam ga bez ikakvog osjećaja ni sama ne znam zašto.

"Samo ti želim reći da možeš razgovarati sa mnom. Znam da mi ne želiš nešto reći, nešto što ti toliko muti razum da se odražava izvana, ali neću te siliti. Samo želim da znaš da sam uz tebe ako ti išta treba." rekao je tako blago da sam se po prvi puta nakon dugo vremena stvarno dobro osjećala.

"Hvala ti Lou." bilo je jedino što sam mu rekla uz gratis osmjeh. Nisam mu smjela reći za Zayna. Ja sam izdajica, znam, ali žao mo je. Zayn je još uvijek moj prijatelj "Znaš da i ti možeš meni sve reći. Nikada te neću osuđivati. Obećajem." odvratio mi je jednim od svojih Tomlinson osmjeha.

"Kad smo već kod toga, ima neštl što ti želim reći." obrazi su mu se zažarili i izgledao je presretno. Istof trena mi je probudio znatiželju. Uzeo je mobitel i utipkao broj. Stavio je mobitel na zvučnik i pozvao me na krevet. Sjela sam do njega gledajući u mobitel.

"Halo?" začuo se glas sa druge strane. Zvučao je ženski i poznato.

"Hej Jenna." Lou se nasmijao. Jenna, ime mi nije poznato.

"O bok Louis, reci?" nasmijala se.

"Tu sam sa Zitom, znaš da sam htio da se upoznate." odvratio je, a ja sam postajala zbunjena. Zašto bi ikoga upoznavala preko mobitela.

"O Zita, drago mi je da se upoznajemo." nasmijala se.

"I meni. Odakle si?" morala sam ju uputati.

"London. Trenutno sam u Barceloni kod sestre, ali za par dana se vraćam." ljubazno je rekla.

"Vidimo se onda kada se vratiš?" dodao je Louis.

"Naravno, pusa." rekla je i poklopila. Louis se okrenuo prema meni.

"Ništa ne pitaj dok ju ne upoznaš." nasmijao se i legao na krevet, a ja sam ga samo zbunjeno gledala. Koji vrag se upravo dogodio?

* * *

Jutro je svanulo. Kao i uvijek uzela sam mobitel i pregledala obavijesti. Louis je još uvijek spavao.

Pregledavala sam twitter i za oko mi je zapela objava osobe koju sam najviše mrzila.

'Službeno objavljujem da je @ZitaWt izdala One Direction. Kako Zayn više nije s njima nema razloga i družiti se s njime, ali ona je možda i više od prijateljice...' - GabriellaQueen1

Vrisnula sam i frknula mobitel što dalje od sebe. Louis je naglo ustao i u trenu se stvorio uz mene.

"Zita! Jesi dobro!? Hej Zita!?" vikao je pokušavajući dobiti reakciju od mene. Bezuspješno. Sjedila sam sklupčana na podu i tresla se. Nisam mogla plakati jer je bilo glupo u mojoj glavi. Što ako su to dečki vidjeli?

Louis me i dalje tresao. Malo je zastao te se ogledao oko sebe. Ugledao je mobitel smrskana ekrana. Prišao mi je.

"Hej, pogledaj me. Ne brini, kupit ću ti novi mobitel ili dati popraviti ovaj, kako god budeš htjela. Samo se smiri." prošaptao je trljajući moje rame. Naslonio mi se na skvrčena koljena i pogledao me. Nisam se obazirala već sam se i dalje tresla poput šibe.

Louis je tada uspio primjetiti da je twitter i dalje upaljen pa je automatski pročitao objavu. Šokirao se kao i ja. Sada su mi suze krenule.

"Nisam izdajica." rekla sam tiho.

"Zita-" odmaknuo se.

"NISAM IZDAJICA! JA NEMAM NIŠTA SA ZAYNOM!" viknula sam. Upravo sam vikala na Louisa dok bi on trebao vikati na mene jer ja sam kriva, ne on. Lagala sam mu, ali za njegovo dobro. Louis kao Louis, nije mi povjerovao. Zašto i bi, ni ja si ne bi vjerovala da sam onoliko puta izadala sebe.

Ustala sam, bez riječi uzela svoju robu i uputila se kući. Suze su mi tekle kao lude. Znala sam da mi neće oprostiti nazovimo to tako, izdaju. Bacila sam stvari na svoj krevet, mama nije bila kod kuće. Prvi puta mi je ovo palo na pamet. Nisam više mogla povezivati kraj sa krajem. Uništavala sam si život. Sve te tumblr slike...

Ušla sam u kupaonicu i skinula majicu. Pogledala sam se u zrcalo i zapitala se jesam li luda. Došla sam do zaključka da jesam pa je sljedeće što sam napravila bilo otvorila ormarić i izvukla novi žilet. Sjajnu lštricu koja je zasad bila privremeni bijeg od svega. Primaknula sam oštricu ruci te mi je skoro ispala pa sam se slučajno porezala po zaprešću. Htjela sam to, ali ne slučajno. Zapeklo je jako. Krv mi se slijevala niz ruku. To je bilo to, ako sam mogla jednom mogu i ponovno. Povukla sam još jednom, polako i po površini kože. Peklo je užasno, bolovi skoro nepodnošljivi, ali i dalje bolje nego moje psihočko stanje. Povukla sam još jednom, zatim još jednom. Čvršće sam stisnula oštricu spremajući se za sljedeći rez, ali me glas sa vrata kupaonice prekinuo.

"Zita, što to radiš?" tihi Niallov glas je podrhtavao sve više i više kako su kapljice krvi kapale u rukoper. Potrčao je prema meni, uzeo mi oštricu iz ruku i bacio ju u pod te je ona pukla "Jesi ti normalna?!" vikao je, ali se nisam uzrujavala.

[Isprike zbog jako dugog kašnjenja nastavka... nisam stigla stvarno. Večeras sam pisala ovo zbog jedne posebne cure kojoj sam obećala nastavak ubrzo ;) zna ona. Oprostite na greškama, pisala sam na mobitelu. Stvarno mi je žao još jednom... Dobila sam inspiraciju za jednu novu knjigu. Jako se razlikuje od ove, nije fanfiction. Ako imate vremena pogledajte ju. Objavila sam. Hvala vam puno na čitanju, i još jednom se ispričavam zbog dugog kašnjenja. Volim vas sve ❤❤❤]