We're Taking Over The World [ROBD - II. sezona]

Part 31

'Možda ipak jesam Bain, tko zna?' čitala sam tu poruku iznova i iznova na krevetu svoje sobe.

"Što je to?" upitao me Niall. Zaboravila sam na njega. Zar mi pričamo?

"Ma ništa." sklopila sam papirić i vratila ga u džep.

"Zita, zašto mora biti ovako neugodan odnos između nas?" sjeo je nasuprot mene. Nećemo valjda sad voditi taj razgovor.

"Niall, rekla sam ti, zaboravi." spustila sam glavu razmišljajući o sceni koja nas je dovela u ovu situaciju. Taj jedan glupi poljubac.

"Nije u redu." slegnuo je ramenima. Nisam mu odgovorila.

Napetost među nama je prekinulo otvaranje vrata WCa iz kojeg je izašao Louis sa ručnikom oko struka. Njegova mokra smeđa kosa je pada preko lica. 

"Lou! Daj obuci se!" viknula sam stavivši ruke preko očiju te bacivši se na krevet. To je iazvalo smijeh između nas troje.

"Daj se ne pravi da ti se ne sviđa što vidiš." provokatorski se nasmijao.

"NE!" ponovno sam viknula

Nakon kratke pauze smijeha, Louis se obukao, a ja sam se vratila razmišljanju. Kroz misli mi je prošla jedna ideja. Uzela sam svoj crni laptop sa noćnog ormarića i upalila internet. U googleovu tražilicu sam brzo upisala Bain London. Mnoštvo rezultata mi je prekrilo zaslon laptopa, ali jedan od njih se posebno isticao. Noćni klub "Bain". brzo sam pokupila svoje stvari i istrčala iz sobe viknuvši iza sebe "Brzo se vraćam, ne morate me tražiti!" Na mobitelu sam upisala adresu kluba te odlučila prošetati do tamo jer nije izgledao daleko.

Nakon petnaestak minuta hoda, ispred mene se prikazao veliki elitni noćni klub. Mjesto je izgledalo kao jedan od onih klubova iz filmova gdje se samo zvijezde druže, a ispred vrata noćima stoje redovi nas običnih smrtnika koji se nadaju propusnici dok na vratima stoji nabildani čovjek sa crnim naočalama koje nemaju svrhu jer je vani ionako mrkli mrak. Nesigurno sam prišla vratima te gurnula kvaku. Otvorena vrata mi je blokirao jedan od onih već spomenutih ljudi u crnome. 

"Zatvoreno je." oštrim dubokim glasom je rekao.

"Možete li mi pomoći? Tražim Noaha." nesigurno sam rekla te istog trena požalila jer sam shvatila koliko je to ustvari bilo glupo pitanje.

"Zamolit ću vas još samo jednom da odete. Gospodin Lux je zauzet." Lux? sada mi više ništa nije jasno. 

Krenula sam natrag kada me zaustavio poznati glas "Samo Zita. Koga to moje oči vide."

Okrenula sam se i ugledala poznate plave oči.

"Dođi." pozvao me na što se čovjek u crnome pomaknuo. 

Kroz taman hodnik obložen zrcalima smo došli u veliku prostoriju kluba. Kroz cijeli prostor su hodali ljudi i brisali stolove i veliki šank. U zraku se osjećao dim te ustajali miris, međutim nije mi jako smetalo. sjeli smo za jedan od stolova.

"Pa, mlada gospodična me je pronašla. Brza si." nasmijao se. Nešto u njegovoj tajnovitosti me intrigiralo. Uživala sam slušati njegove dvosmislene riječi.

"I nije bilo toliko teško." odvratila sam sa osmjehom "Lux, ha?"

"A da, saznala si." uzdahnuo je "Prezime mojeg pokojnog oca je Bain." Između nas je na trenutak zavladala tišina "Ne moraš me sažaljevati. Umro je dok sam bio jako mali. Sjećam ga se jako malo, samo lijepih trenutaka."

"A zašto Lux?" upitala sam znatiželjno.

"Mama se naravno preudala pa sam ja morao preuzeti prezime. Ne pitaj me zašto." slegnuo je ramenima.

"Zašto si htio da te pronađem?" ta rečenica mi je izgovorena toliko smiješno zvučala. Osjećala sam se kao u kriminalističkom romanu i sada samo čekam da i otkrije kako je jednostavni dečko koji se druži u malom domaćem kafiću ustvari vođa gradske bande.

"Zanimljiva si mi, Zita, je li ti itko to ikada rekao." naslonio se na laktove na stol te me pogledao u oči. Ah te njegove plave oči. Progutala sam knedlu kako situacija ne bi postala neugodna. 

"Zapravo nije." nasmijala sam se "Ustvari čudno jer praktički balansiram 5 dečkiju na ramenima." nasmijala sam se sama sebi, ali Noah to nije shvatio smiješnim već me pogledao začuđeno. Shvatila sam koliko je to ustvari čudno zvučalo. "Nije loše kao što zvuči, kao braća su mi." pokušala sam se izvući. Srećom prihvatio je to i nasmijao se.

"Mogu li te izvesti kamo, zanima me koja je tvoja priča." ponovno me pogledao. Ostala sam šokirana i nisam znala što odgovoriti. Mobitel mi je zazvonio. Očekivala sam da je Louis međutim na ekranu je pisalo Niall. Iskreno bilo mi je drago da me zove. 

"Oprosti, moram ići." ustala sam se i uzela mobitel i dalje se ne javljajući.

"Pepeljugo, mogu li dobiti svoj odgovor?" nije se naljutio, samo se ustao.

"Jednom hoćeš." nasmijala sam se načinu na koji sam to rekla, njegov način. Istrčala sam van, a mobitel mi je još uvijek zvonio. Nisam se javila, samo sam se mirno vratila u hotel.

*   *   *

Ispred hotela me dočekao nered. Mnoštvo fotoaparata i ljudi čije lice prvi put vidim su me zatrpali. Kud god da sam se okrenula čula sam samo vikanje svojeg imena. Bljeskalice su me gurale uza zid hotela i panika me počela obuzimati. Nisam znala gdje se nalazim. Bila sam zbunjena. Noge su mi klecale i prije nego sam se stigla sručiti ispred mene se stvorila silueta koju sam od stresa i bliceva jedva prepoznala. osoba je držala ruku ispred mene, a za stuk me netko uhvatio te povukao. Ostatka se ne sjećam. 

*   *   *

Protrljala sam oči. Nalazila sam se u svojoj hotelskoj sobu. Vrat me bolio. Ispred mene sam ugledala Louisa.

"Jesam li ti rekao da ostaneš ovdje." bio je bijesan.

"I nisam te poslušala, big deal." okrenula sam očima.

"Nisi normalna." drugi glas je rekao bliže mome uhu. Tek u tom trenu sam primijetila da ležim Niallu u krilu. Vrat me bolio od tog nepravilnog položaja.  Naglo sam se ustala.

"Što je to bilo vani?" ignorirala sam njihov bijes.

"To je bilo upravo ono čega smo se bojali, upravo ono zbog čega sam i tebi i svima rekao da ostanete u sobama." u sobu je ušetao Simon. Nije bio niti malo sretan. Pratili su ga Liam i Harry. Bijesno je bacio mobitel meni u krilo.

Pogledala sam, a na jednoj od poznatijih stranica je bila objava na kojoj se nalazio Louis koji je stajao ispred smušene mene i izgledao je agresivno. Iznad fotografije je stajao naslov Problematični partner 1D-a; Tomlinsonovi ispadi.

"Zita ugrozila si cijeli bend sa svojim sebičnim izletima." nastavio je. "Žao mi je, ovo je kraj puta za tebe."

"Ne razumijem?" ponovno me panika počela hvatati.

"Zita, žao mi je. Napuštaš turneju."