Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Prvi korak - Upoznaj neprijatelja

! PROČITAJTE PRE NEGO ŠTO KRENETE DALJE SA ČITANJEM !

Prvo: Na kraju nastavka će biti Ejprilin blog i stvarno bih volela kada biste na pitanjce za 'čitaoce bloga' i VI odgovorili. Bilo bi jako kul i stvarno bi mi bilo drago kada biste to uradili ❤

Drugo: Prijavila sam ovu knjigu na BWWA u kategoriji Teen Fiction pa ako niste glasajte, hvala❤❤

A sad nastavak ⤵⤵⤵

"Jesi sigurna da ti je rekla to? Možda si je pogrešno čula.", Tina je pokušavala da bude optimistična, ali devojke kao što su Stejsi uvek kažu šta misle, odmah i dok ih niko ne gleda. Oh kako je mrzim.

"Tina zaljubljena jesam. Glupa jesam. Ali gluva nisam.", prevrnula sam očima na njen pozitivan stav koji je nekada znao da bude izuzetno iritantan.

"Okej, samo sam pokušavala da te razvedrim. Neću da se bedačiš zbog kretena.", odvratila je, dok se u pozadini začula zaglušujuća buka saobraćaja.

"Taj kreten je ujedno i moj najbolji drug koji stiže za 30 sekundi na doručak.", promrmljala sam skidajući pidžamu, te sam telefon morala da odložim na pisaći sto i uključim spikerfon.

"Ja ću biti tek za 15-ak minuta, ove gužve me izluđuju.", mrzovoljno je izgovorila pritiskajući dugme za trubu više nego što je bilo potrebno.

"Tina, prekidam jer volim svoje uši.", poslala sam joj nevidljivi poljubac, iako sam znala da je već prekinula.

Proverila sam svoje jutarnje, subotnje izdanje i zadovoljna onim što sam videla u ogledalu u kutku sobe, sišla u prizemlje. Doručak je mirisao opojno, osetila sam kako su mi creva proradila želeći da se što pre dokopam neke hrane.

Za stolom je sedeo tata, koji nije ispuštao novine iz ruku, dok je preko njegovog ramena Derek pokušavao takođe da čita zanimljive novosti koje su mogle da se izdogađaju ovog jutra. Zvuk zveckanja je dopirao iz kuhinje, što je verovatno označavalo da je Tajler napravio neku glupost i da mama sad skuplja za njim.

"Dobro jutro bando.", veselo sam ih pozdravila, ali dobila sam samo odgovor od njega... Derek.

Neprimetno sam uzdahnula i brzo izdahnula kako bih se barem malo smirila i sela na svoje mesto, naravno odmah pored Dereka.

"Nisam poneo šal, tako da ne mogu da isprobam novu tehniku iz restorana.", napravio je lažnu, tužnu facu i pogledao me.

"Eh, šteta. A baš sam htela da budem zavezana za stolicu.", sarkastično sam odvratila uzimajući jedan topli sendvič upakovan u šuškavu foliju.

"Znam, zato mi je i žao.", oboje smo se zakikotali, a Tajler i mama su nam se ubrzo pridružili i mogli smo da počnemo sa našim porodičnim doručkom.

/.../

"Ta Stejsi je prava kučka.", Tina je došla iznerviranija nego što je bila preko telefona. Plava kosa, koja je obično bila prirodna, talasasta i odisala volumenom i sjajem, sada je bila raščupana i svaka dlaka je imala svoj pravac. Izgledala je kao da je drmnula trofazna.

"Jesi li se pogledala u ogledalo jutros?", upitala sam je i šakom prekrila usta kako bi zadržala kikot koji je pretio da se oglasi.

"Da, zašto-", započela je ali kada je stala ispred ogledala odmah do ulaznih vrata reči su samo isparile. Nikad nije videla sebe sa takvom kosom koja dolikuje pećinskim ljudima, a ne devojkama iz dvadeset prvog veka.

"Nastavićemo diskusiju kod tebe u sobi. Moram da popravim ovaj haos.", nisam mogla da izdržim te sam prasnula u smeh posmatrajući Tinu kako pretura po torbi i konačno pobednički vadi maleni češalj. Skupila je svu snagu koju je imala u rukama i nakon pet minuta intenzivnog češljanja uspela da dovede svoju kosu u red.