Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Peti korak - Prećuti istinu zbog njega

Pre nastavka:

1) Slavila sam punoletstvo sinoć i zato kasnim sa nastavkom, zanemarite greške 😂

2) Odgovorite na Ejprilino pitanje i uživajte u nastavku 💝

3) Čekam usputne i neke duže komentare i mišljenja😘

Čak i nakon dve nedelje, i dalje smo Tomas i ja visili na posterima po školi i bili glavna tema koja je odjekivala hodnicima. Ljudi oko mene su se ponašali kao da sam počinila zločin dostojan smrtne kazne, popreko bi me gledali i dobacivali kako sam prosta i laka.

Prvih nekoliko dana to me je pogađalo, međutim sada sam već ovladala tehnikom potpunog isključivanja iz sredine oko mene. Nekad bi odgovorila ili jednostavno prevrnula očima i nastavila svojim putem.

Tina mi je uvek dobacivala kako treba da ih ignorišem i potpuno se posvetim misiji da završim "Modernog Romea i Džuls", kao i da napišem sledeći korak na svom blogu. Nisam skoro ništa postavljala na njega od nemilog događaja kada sam nepopularna ja osvanula pijana na zidovima škole.

Toliko toga me je mučilo da nisam mogla da se usredsredim na ono što sam najviše volela da radim, sve je stalo na put tome. Nisam mogla da sebe primoram na pisanje, jer to je trebalo da bude prirodno kao pljusak leti a ne izveštačeno. Od plakanja nije bilo vajde, pa to nisam ni radila.

"Opet zalutala u mislima, sanjaru?", upitao me je neko i prekinuo nesnosne misli koje su se nizale jedna za drugom u nedogled. Osvrnula sam se nakon zaključavanja ormarića i susrela se sa parom toplih, čokoladnih očiju toliko različitih od mojih omiljenih, kraljevskoplavih, takođe duboko zauzetog para očiju.

"Oh, Tomas...", nesigurno sam se nasmešila i pozdravila ga kao i obično. Scena kada sam ga nazvala mojim Romeo mi uvek osvane u mislima i svaki pozdrav učini itekako neugodnim.

"Tvoji Romeo?", vragolasto se nasmejao i prebacio jednu ruku preko mog ramena, primičući me njemu. Jesam li napomenula kako nas je prvenstveno ova uvrnuta situacija toliko zbližila da smo za ove dve nedelje postali nerazdvojni? Što zbog proba koje su bile svakog drugog dana, a što zbog Tomasovog spašavanja pijane mua.

"Prekini, znaš da mi je uvek glupo zbog toga!", nasmejala sam se kad me je zagolicao ispod vrata. Znao je koliko sam to mrzela.

"Pa moja lažna devojko, želim da te danas izvedem negde kako bi zaboravila na sva sranja koja su ti se desila ove dve nedelje.", šaputao mi je na uvo, dok smo tako zagrljeni koračali hodnicima do laboratorije za hemiju.

"Hm, moj lažni Romeo me poziva na pravi sastanak? Oh, Šekspiru daj mi znak šta da radim?", glumatali smo srednjovekovno pričanje koje nam je pokazao profesor dramske.

"Avaj, to je na vama."

"Moram vam reći da prihvatam poziv.", nakezio mi se i šapnuo da će doći po mene u tačno sedam sati.

Pre nego što sam ušla u laboratoriju gde sam imala sledeći čas čula sam nekakvo šuškanje iza sebe i kikotanje.

"Izgleda da će biti akcije večeras sa Tomom i Ej!", neko je podrugljivo izgovorio ali ja nisam videla nikoga. Pomolila sam se Bogu samo da nije preko razglasa ovo pušteno, ali onda se začulo pištanje i sve moje nade razbilo. Mora da se neko od uhoda dokopao mikrofona pre nego što je bilo ko mogao da ih uhvati na delu. Stvarno mi nije bilo jasno zašto sam proživljavala ovakav pakao, kad nisam ništa zgrešila. Potpuno sam glupavo optužena za nešto što nisam uradila, a da stvar bude još gora Derek je počeo da sumnja u naš poslednji razgovor koji smo vodili pre proslave.

/.../

"Tako mi je drago zbog tebe, Ej!", Tina je vikala dok smo sedele napolju na drvenoj klupici za vreme velikog odmora i posmatrali učenike druge godine kako igraju fudbal na terenu odmah ispod škole, malo dalje od mesta na kom smo sedele. "Tomas je dobar ulov!"