Pre koraka pročitajte :D :
Napisala sam ovaj korak još juče (kad kažem juče mislim na jutros oko 2, tad sam ga završila xd), i postavila bih ga ranije ali mi se toliko slošilo preko noći i jutros zamalo da se onesvestim....(oni dani samo je to kod mene vrlo naporno, saosećam sa svima kojima je tako) tako da sad sam tek malo povratila snagu i postavila♥
- odgovorite na Ejprilino pitanjce ♥„Boli li te puno stomak?", Derek me je brižljivo upitao, te me pažljio položio na krevet u bračnoj sobi Tininih roditelja. Pre nego što su se naši pogledi zalepili jedan za drugi, ušuškao me je u svilenu posteljinu i neobično topli, šampanjac-beli jorgan. Sklupačala sam se pokušavajući da nađem ugodan položaj kako bih ugrejala stomak i umanjila bol. „Dobro te je udario onaj idiot."
„Mislim da ću preživeti ali sa rupom u stomaku.", promrljala sam ne skidajući moj pogled sa Dereka koji je ležerno skinuo majicu te mi omogućio najbolji poklon ikada za ozdravljenje. Nesvesno sam se ugrizla za donju usnu i molila Boga da on to nije primetio. Bože, kao izvajan je! Je li on uopšte stvaran?
„Ej, trepni!", šaljivo mi je dobacio, dok sam ja sve više i više crvenele nevoljno skrećući pogled u stranu. Samodopadljivo se osmehnuo i povukao jorgan kako bi mogao da legne. Odmah pored mene.
Okej diši Frej. Nije kao da ćete sada spavati.
„Misliš da ti Stejsi neće praviti poblem nakon ovog?", upitala sam ga kako bih razbila odvratnu, neprijatnu tišinu koju sam toliko prezirala da proživljavam sa Derekom.
„Hoće.", staloženo je rekao. „Ali nije me briga."
„Opet počinješ!", mahinalno sam podigla ruke sa dušeka i zatim ih pustila da padnu i naprave jedno glasno PUF.
„Sa čim?", Derek je zbunjeno pitao, na šta sam ja prevrnula očima. Suzdržaću moju šaku da ga ne opali sa ono malo snage što mi je ostalo u telu.
„Sa tim.", zamahala sam rukama ispred njegovog lica. „Ponašaš se kao da nisi sa njom u vezi kad si sa mnom, a koliko me pamćenje služi na početku školske godine si mi rekao da želiš ozbiljnu vezu.", na to ozbiljna veza sam prstima oblikovala navodnike i zakolutala očima moleći Boga da se zaustave jer je od kolutanja počelo da mi se vrti u glavi.
„Misliš da se tako ponašam?", podigao je obrve i uozbiljio se.
„Tako izgleda, Derek.", slabašno sam progovorila, dok je on skenirao moje lice.
„Žao mi je ako tako ispada, mada ne mogu da se pohvalim da je to ozbiljna veza za kojom sam žudeo.", konačno je ispljunuo one reči koje sam želela da čujem otkad sam pokrenula sve one korake na blogu. Da li ja to sanjam ili se konačno dešava?
„Znači priznaješ da veza sa Stejsi nije med i mleko?", izvila sam obrve ka Dereku iščekujući nastavak.
„Da, ali nisam rekao da želim da odustanem od nje."
„Ni ja to nisam rekla.", ali me očigledno oči odaju... dodala sam u mislima. „Kad malo bolje razmislim, spava mi se."
Pre nego što sam se okrenula zaustavio me je jer se neočekivano nadvio nada mnom. Pokušao je da spusti jedan nežan poljubac na moj obraz kao što je radio i ranije kada smo kao mlađi pravili pidžama žurke jedan kod drugog, ali pošto sam se ja u tom trenutku meškoljila kako bih se okrenula na drugu stranu njegove mekane usne su se susrele sa mojima. Sasvim neočekivano.
Međutim, kao da su znale da će se to desiti te se ta slučajna greška pretvorila u namerno strastven poljubac.
„Laku noć.", prošaputala sam ne mogavši drugačije da odreagujem kada su se naše usne razdvojile.
ESTÁS LEYENDO
Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?
Novela JuvenilEjpril je osamnestogodišnjakinja koja jedva izlazi na kraj sa srednjom školom i svim problemima koji idu u paketu sa njom. Još teže joj pada što zbog stresa od upisivanja na fakultet ne može da se posveti svom blogu i učini ga zanimljivim za čitaoce...