Pre čitanja:
1) Odgovorite na Ejprilino pitanjce 💋
2) Nadam se da ćete uživati u nastavku i da nije previše bljaaaak😂
Najbolja stvar posle povratka sa kratke, maturske eksukrzije je nedelja koja protekne bez ikakvih problema i briga da li će vas neko od profesora pitati tog dana. Jer budeti sigurni odmah, da im to neće biti ni na kraj pameti.
Zadovoljni tom činjenicom, Tomas i ja smo skoro svaki dan iskoristili da što bolje spremimo našu dramsku grupu za predstojeću premijeru Modernog Romea i Julije. Skoro svako popodne nakon časova ostajali smo kako bismo detaljno prolazili tekst i pazili na najmanje detalje kod glumaca; morali su verodostojno da prenesu moje reči sa papira u realnost.
Posvećenost svih prisutnih na dramskoj sekciji me je dirnula i iznenadila, pogotovo jer sam bila učesnik u stvaranju nečeg ozbiljnog kao što je predstava naše srednje škole za koju se pročulo širom Mančestera.
"Još jednom ekipo ovaj poslednji deo.", opomenula sam ih pre nego što su krenuli da se razilaze sa scene. "Ovo je poslednja generalna proba i želim da je odradimo kako treba!"
Pljesnula sam dlanovima par puta, kao znak da zauzmu svoja mesta i odigraju još jednom ovu scenu. Smirila sam disanje kada mi se u glavi oblikovalo jedno veliko SUTRA VEČE.
Odmahnula sam glavom, kako bih se usredsredila na Toma i Vanesu, koja igra Džuli i ne preterujem kada vam kažem da devojka zaslužuje Oskara. Ne samo da se posvetila verodostojnosti prikazivanja Džuli, već sam je danima viđala kako je svima govorila da ona nije Vanesa i da će se Vanesa vratiti kada se premijera završi.
Nasmešila sam se kada me je Tomas pri poljupcu sa Vanesom, pogledao značajno a zatim prekinuo ionako kratak poljubac. Da, na njegovo insistiranje, nije bilo samoubistva dva tinejdžera. Umesto toga, oboje su objasnili svojim roditeljima o čemu je reč i zajedno rešili da odlučuju o svojoj budućnosti bez da se cela škola upliće u njihov odnos.
"To bi bilo to ljudi. Naspavajte se i budite mi spremni i nasmejani za sutra!", podigla sam palčeve ka njima sa ogromnim kezom na šta su mi svi uzvratili pre nego što su se rastali svako na svoju stranu.
"Opet mi čistimo?", Tomas je očajno bacio pogled na svečanu salu koju smo ostavili u neredu. Zapitala sam se kako to da proba može toliko da uneredi ovu prostoriju kada ne radimo ništa sem čitanja i eventualno nekakvih pokreta na bini. Odakle proističe ovo smeće?
Neodređeno sam pogledala po sali očekujući da će se svo đubre od mog pogleda uplašiti i poletiti ka kanti u uglu. Ali ja nisam telekinetičar, nažalost...
"Srećom, pa sam pozvala nekog u pomoć!", pobednički sam podigla pesnicu uvis i nakon par sekundi u salu su ušli Džejs, Tina i Derek.
Tomasov pogled se automatski smrknuo, te je pokušao da to prikrije obešenjačkim osmehom. Međutim, postala sam svesna napetosti koja vlada između njih dvojice još od povratka iz Grčke ali nisam mogla da dokučim šta je tačno razlog tome. Pošto mi je sećanje na poslednju noć potpuno obrisano, a Tina i Džejs su ignorisali moja pitanja šta se to sa njima desilo nisam imala izvora koji će mi otkriti tajnu njihovog odnosa. Ili bolje rečeno neodnosa.
"Fantastična trojka.", Tomasov glas je bio oštar i pun nepodnošljivosti, te sam morala da ga ćušnem laktom u stomak i nasmejem se kako bi ispalo da se smejem njegovoj takozvanoj šali.
"Da, Tome, fantastična trojka će nam pomoći. Zato sam ih i pozvala, budalice.", prikrivala sam iako sam znala da mi to baš i ne ide od ruke. Na silu sam se smejala i dohvatila se prve metle koja mi je bila pri ruci, užurbano pokušavajući da očistim binu.
YOU ARE READING
Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?
Teen FictionEjpril je osamnestogodišnjakinja koja jedva izlazi na kraj sa srednjom školom i svim problemima koji idu u paketu sa njom. Još teže joj pada što zbog stresa od upisivanja na fakultet ne može da se posveti svom blogu i učini ga zanimljivim za čitaoce...