Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

e p i l o g

Sutra stavljam Autorovu belešku, tako da možete napisati celokupno mišljenje o priči ili ovde ili sutra kafa objavim a/n 😘😂❤

"Nemoj da zaboraviš da spakuješ ovo.", začula sam mamu kako se penje uz stepenice i zatim bez kucanja upada u moju sobu, sa suznim očima. Dodala mi je plišanu igračku lisicu Toda iz crtaća "Lisica i pas". Nasmešeno sam je pogledala, jer sam znala da ne odlazim na čitavu večnost samo na studije u London i uostalom nije to bilo toliko daleko. Barem nisam odabrala da se školujem van Engleske, jer ne znam kako bi onda to podnela.

"Hvala mama. Ali znaš da ne idem tako daleko. To je samo London.", slegnula sam ramenima i stavila plišanu igračku u kofer između svih stvari koje sam spakovala kako mu se ništa ne bi desilo. Zatvorila sam ga, a zatim sela na njega kako bih uspela da zakopčam pola kuće koje se trenutno nalazi ispod moje zadnjice. Znam da ne trebam toliko da pakujem, ali dođavola ovde se vraćam tek za četiri ili pet meseci i morala sam da ponesem sve što mi je palo pod ruku pa makar to značilo da ćemo Džejs, Tom, Tina i ja morati zajedno da nosimo ovaj kofer.

"Molim te, zovi me svaki dan i uči i nemoj sedi da dozvoliš da padneš neki predmet. Upala si na budžet na željeni fakultet i pobrini se da to tako i ostane.", htela sam da prevrnem očima ali znala sam da bi je to samo nateralo da se zaplače i kaže da će joj čak i takva reakcija nedostajati i da ne želi da odem.

"Naravno, mama. Sve će biti u redu, ne brini.", razuverila sam je, a onda sam začula trubu Tomasovog automobila.

"Idem da ga dočekam!", cvrkutala je dok je izlazila iz sobe i zaputila se ka ulaznim vratima da dočeka mog dečka. Nasmejala sam se kad sam se setila, kako je izgledalo kada smo letos odlazili na more. Tina i Džejs su išli Tininim kolima, jer su Džejsova bila potrebna njegovim, a Tomas je zbog veličine Tinine bube morao da zamoli svoje da uzme njihova kola. Mama je gotovo sela sa nama u auto i iščekivala nestrpljivo polazak. A onda kada je shvatila da je ušla sa nama, pošto nam je natrpala svakakve grickalice za put naterala i mene i Toma da izađemo iz kola i pozdravimo se i sa Tajem, i sa tatom i njom, pa čak i sa Čupkom.

"Čupko!", viknula sam jer nisam znala gde se zavukla moja pufna, a onda sam osetila kako se zatrčao ka meni i jedva zaustavio inače bi došlo do sudara i moguće pogibije. "Ti ćeš mi najviše nedostajati, ali nemoj to nikome da kažeš."

Možda je to bilo zbog svega onog na šta me je Čupko podsećao, ili jednostavno zato što sam sentimentalna osoba ali osetila sam kako mi slana tečnost klizi niz obraze i jedino što sam mogla da uradim jeste da zagnjurim svoju glavu u njegovo mekano krzno i pustim svoje zaključane emocije na slobodu.

"Videćemo se uskoro!", prošaputala sam drhtavim glasom i pomazila ga na šta me je on zbunjeno pogledao i polizao po obrazu. Zaklela bih se da bi hteo da mi kaže da ne plačem i da će on da čuva sve dok sam ja odsutna. "Moram da krenem, ako ne želim da mi mama otme dečka!"

Obrisala sam suze i sišla u prizemlje kako bih zamolila tatu da mi spusti kofer i ostale sitne, putne torbe koje su bile krcate stvarima koje su mi bile neophodne ali uglavnom neupotrebljive.

"Da ne znam gde idemo, rekao bih da se seliš Džuli.", prevrnula sam očima, i dok mama nije gledala ovlaš ga poljubila. Nedostajao mi je iako smo juče proveli ceo dan zajedno. Jednostavno sam želela da svaki trenutak bude pored mene, a to će sada i biti tako jer ćemo biti smešteni u istom domu. Doduše, nećemo deliti sobu ali bićemo stalno tu jedan oko drugog. Gotovo kao da živimo zajedno sa još Tinom, Džejsom, Derekom, Stejsi i Ejmi.

Da, dobro ste videli. Živećemo svi zajedno u jednom domu jer smo svi upali na željene fakultete u Londonu, i stvarno ne znam kako ću ovo troje zadnjih podneti u mojoj neposrednoj blizini 24/7.

Ali, prosto ne želim o tome sada da razmišljam.

"Možda se i selim.", mamin pogled me je još više zasmejao. Nakon neočekivano kratkog pozdravljanja, ušla sam u Tomasov auto i pre nego što smo krenuli odabrali smo muziku za put.

"Našu plejlistu?", upitao me je, te sam kratko klimnula glavom i pošto poto požurila da pritisnem dugme sa malenom strelicom na sebi. Ali, u brzini su nam se prsti zajedno obrušili na dugme a onda su nam se pogledi sreli.

"Znaš da te volim?", to više i nije meni zvučalo kao pitanje.

"Znam, i ja tebe.", nisam mogla da odolim a da ga ne poljubim i zavučem svoje ruke u njegovu neurednu, smeđu kosu.

"Mmmm jesu Tina i Džejs krenuli?", upitao me je nakon što je prekinuo poljubac. Klimnula sam glavom.

"Malopre."

"Onda ćemo morati da požurimo kako bismo ih stigli.", značajno me je pogledao. "Spremna?"

"Spremna!"