Pre nego što krenete da čitate:
1) Odgovorite na Ejprilino pitanjce
2) Obavezno svaku reakciju napišite u komentaru, ne mogu da dočekam da ih iščitam 😊😊
3) Ovaj korak je možda malo dosadan, ali je prosto morao da bude napisan zbog radnje, a i mojih frustracija oko fakulteta😁
Još jedna nedelja je proletela toliko brzo da nisam mogla da trepnem i ispratim je do kraja. Nakon malog iznenađenja koje su mi priredili Tom, Tina, Džejs i Derek sve ostalo što se dešavalo oko mene bilo mi je nebitno.
Kada se malo bolje prisetim svega što se desilo tada na žurci, ne čudi me kako se nisam izgubila u hodnicima vremena i vremenskim petljama koje vode u drugi univerzum.
Prepričaću vam ukratko šta se dogodilo te večeri, kako bi imali bolji uvid u moju izgubljenost čitave te nedelje; Derekovo drugo izvinjenje bilo je lepše nego prvo i ujedno nestvarnije, kao da ga je napisao najčuveniji antički besednik. Trebalo bi da stoji uramljeno iznad mog kreveta, ali pošto je sa Derekom i sa mnom opet sve po starom, možda bi mu to izgledalo malo čudnjikavo i jezivo.
Naravno, njegov poklon je bio toliko upečatljiv da čak ni moji roditelji nisu imali srca da kažu ne Čupku i sada ga zbog hladnoće puštaju da bude u kući.
Od Tine i Džejsa sam dobila jedno srebrno lanče sa priveskom pera koje simbolično predstavlja pisanje, a od Tomasa sam dobila ukoričeni primerak mog dramskog teksta Moderni Romeo i Julija sa najdužom posvetom na prvoj stranici koju je iko ikada napisao u istoriji.
Međutim, i pored svih divnih poklona i iznenađenja koje sam dobila nisam mogla a da ne primetim činjenicu da je već počela panika oko odabira maturskih tema i odlučivanja za fakultet.
Šetam školskim hodnicima i često čujem kako se o upisu mnogih fakulteta polemiše i većina počinje sa: "Ja sam se odlučio/la za...".
Čak su se i Tina i Džejs odlučili; Džejs će upisati Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, a Tina je već počela sa pripremama za Arhitektonski fakultet. Tomas se opredelio za FDU iliti Fakultet dramskih umetnosti, dok ja nemam ni najmanju predstavu gde ću.
Ni profesori ne propuštaju priliku da postave pitanje koje se odnosi na vaš odabir fakulteta, a onda se samo nasmeju i kažu vam da morate još da se spremate. Niko ne traži njihovu dozvolu za upis tog faksa, pa kako onda oni imaju pravo da vam kažu tako nešto?
Uglavnom sam izbegavala da odgovaram na bilo koje pitanje vezano za dalju budućnost i mudro odmahivala glavom, ne dozvoljavajući ikome da vidi moj uragan misli. Naime, imali smo profesionalnu orijentaciju kod školskog psihologa, i moj rezulatiti su bili totalno zbunjujući i van mojih očekivanja. Znate li koji je to osećaj?
Onaj osećaj kada ste kao mali uvereni da sve košta jedan dinar, i da sa tim jednim dinarom možete kupiti šta poželite, a onda kada malo odrastete i roditelji počnu da vam daju šarene papire koje vi nikada niste videli i objasne vam da su to pare i da se njima sve kupuje, a vi žalite što za onaj vaš jedan dinar ni žvakicu ustvari niste mogli da kupite.
Tako sam se ja osećala kada mi je test delom pokazao usmerenost ka umetnošću i prirodnim naukama. Belo sam buljila u svetleći ekran kompjutera i malo ga udarila kako bih se uverila da nije neka greška. Moje uverenje da sam ja totalna tabula raza za prirodne nauke, a pogotovo matematiku je pokosila procena testa da ja uopšte ne bih trebala da budem usmerena ka suvoparnim društvenim naukama i takvim fakultetima, kao što je na primer Pravni.
YOU ARE READING
Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?
Teen FictionEjpril je osamnestogodišnjakinja koja jedva izlazi na kraj sa srednjom školom i svim problemima koji idu u paketu sa njom. Još teže joj pada što zbog stresa od upisivanja na fakultet ne može da se posveti svom blogu i učini ga zanimljivim za čitaoce...