Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Devetnaesti korak - Sredi prvo sebe i svoje probleme

Okej nisam mogla da izdržim a da ne postavim novi deo!! Obavezno ostavite mišljenja na kraju, odgovorite na Ejprilino pitanjce i imajte na umu da je ovaj korak mnogo dugačak jer se u njemu sve razrešava 🤗❤

Nije uspeo plan. Plan nije uspeo. Uspeo plan nije.

Zažmurila sam prevrćući te tri reči po glavi, ali čim sam otvorila oči to nije moglo da izbriše hakerovu objavu, niti da poništi ovu stvarnost i prebaci me u neku virtuelnu, bolju gde se ovo nije desilo. Ili da jednostavno krenem da dodatne časove iz fizike i naučim kako se pravi vremeplov pa se vratim i nikada ne pokrenem korake...

„Tomase?", pozvala sam ga dok sam se krila ispod stola u kantini. Svima su u vrlo kratkom roku telefoni zazvonili i videla sam kako su svi počeli da se došaptavaju i smeju. Najgore od svega je bilo što je to njima bilo patetično, bolesno i nenormalno. Ja sam za njih bila patetična, bolesna i nenormalna.

„Sačekaj, ne izlazi.", opomenuo me je a onda sam začula glas od kog sam se naježila i koji mi nije trebao u tom trenutku.

„Ej, glumac! Jesi video Ejpril?", Derekov glas je bio hladan i gotovo da sam mogla da osetim kako led u njegovom glasu reže sve oko sebe.

„Ja sam Tomas, i ne nisam je video.", odbrusio mu je i mogla sam samo da držim pikove i molim Boga da se ne pobiju. Opet. „Što pitaš?"

„Pa nisam mogao da pričam danas sa njom, jer si je ti omeo.", osetila sam da je prevrnuo očima na ovo. „Pa evo sad je tražim, jer sada meni treba."

„Žao mi je. Nije tu trenutno. Pokušaj kasnije.", ne miriše mi na dobro, ali morala sam da ostanem ispod stola i progutam knedlu kako ne bih u ovom trenutku iskočila i ubila obojicu a zatim i samu sebe jer je sve postala opšta katastrofa.

„Pokušaću.", okrenuo se na peti i otišao, a ja sam iskoristila to što se kantina ispraznila i šmugnula sa Tomom na zadnja vrata. Sve što sam sada želela je topli krevet, moja soba, Čupko i serija da mi skrene misli. Sledeća nedelja će biti paklena.

/.../

Ceo vikend sam provela razmišljajući da li uopšte da se pojavljujem u školi. Na blog sam odbijala da uđem posle svega što se desilo sa tim jer verujem da je poslednja hakerova objava pretrpana komentarima mržnje i prezira. Pored poruka koje su dolazile na blog, dobijala sam i brdo poruka na Fejsu a verovatno i na mom telefonu samo što ga nisam još uvek pronašla.

Bilo je tu raznih gadosti, između ostalog svi su me ismevali a ponajviše Stejsi. Imala sam osećaj da je ona likovala i zato sam na nju i najviše sumnjala i morala sam da proverim da li je ona haker.

Još jedan zvuk dolazne poruke na blogu me je isfrustrirao i poželela sam da poklopim laptop ali onda sam videla ime od kog mi je srce malo poskočilo.

Romantičar: Mislim da je vreme da saznaš ko sam. I molim te, nemoj da paničiš odmah znaj da ja nisam haker, pedofil ili ubica. Samo dečko koji je zaljubljen u tebe i želi da ti vrati telefon. Našao sam ga kod jedne devojke u torbi, ali sve ću ti reći kad se nađemo. Gde želiš da idemo?

Odmah sam se setila onog divnog, mirnog mesta malo izvan sve ove gradske buke gde sam bila na 'sastanku' sa Tomasom.

S: Hajdemo da se nađemo kod jedinog parka koje ima jezero. Tamo je mirno i bila sam tamo već sa jednim dečkom, tako da je provereno i skoro bez ljudi.

R: Nadam se da ti je taj dečko samo drug.

S: Hahah jeste, ne moraš da se brineš :')