Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Drugi korak - Osmisli paklenu taktiku

/Pre nego što krenete da čitate, na kraju će biti Ejprilin blog i odgovorite na pitanje kad dođete do njega❤\

"Koji film gledamo, Derek?", uvalila sam se zajedno sa laptopom na krevet koji je moj najbolji drug gotovo celog prekrio.

"Ko je rekao da ćemo gledati film?", zavodljivo mi je prošaputao na uho i spustio par malenih poljubaca na kožu mog vrata.

Zbunjeno sam se okrenula ka njemu, moje oči su bile prikovane za njegove divne, pune usnice. One su čekale moje da se sudare sa njima i tako započnu Treći svetski rat koji bi rado predala u zamenu za konstantnim neodvajanjem njegovih usana.

"Uvek si to bila ti Ejpril, znaš? Samo ja to nisam video...", nosevi su nam se dodirivali, oči su nam bile zatvorene a naše usne pune požude. Osećaj je bio toliko ispravan, da se gotovo činio imaginarnim.

"Zakasnićeš u školu, sestričino!", glas malog, odvratnog daveža poznatijeg kao pet godina mlađeg krvnog srodnika je prekinuo moju maštariju tačno pred previše iščekivani poljubac! Jebeno me uvek neko prekine!

"Nema vajde od sanjarenja, kozo. Danas je novi dan, znači novi korak u mom planu!", pobedonosno sam stala na krevet sa levom pesnicom podignutom ka plafonu i pogleda uperenog ka gore.

"Mama, Ejpril je spremna za ludnicu!", zakolutala sam očima jer je prekinuo moj herojski zanos Sarkastične blogerke, prividno namestila krevet i brzo sišla na doručak. Opasno ću zakasniti ako ne požurim, ali zar nije bitna fiziološka potreba za snom kod nas gimnazijala?

Pre nego što sam spremna sišla na doručak, prišla sam panou koji je stajao okačen na zidu lila boje i štiklirala prvi korak svog plana. Zatim sam pročitala sledeći korak: Osmisliti paklenu taktiku. Kako smisliti bilo šta protiv nečeg što nije ljudsko biće? Nije kao da držim sci-fi opremu ispod kreveta.

"Nešto smo ćutljivi jutros?", mamina normalna pojava zadirkivanja nakon Derekovog uobičajenog odslaska u pola dva ujutru. Napućila je usne iznoseći mleko i ovsene pahuljice.

"Ne mama. Prosto ne.", namrštila sam se na njenu reakciju, dok je ona u prolazu ovlaš poljubila tatu. "Nema veze, ješću u školi."

Odgurnula sam svoj skromni doručak i čim sam začula trubu Tininog kabrioleta istrčala iz kuće, noseći torbu u rukama.

"Vodi me iz ove lude kuće!", zavapila sam sarkastičnim tonom jer uprkos svemu volim svoja tri idiota.

"Kako ti kažeš. Pravac srednjoškolski zatvor!"

/.../

"Hoćeš li samo da ćutiš ili ćeš da gugneš?", pogledala sam Tinu ispod oka, dok sam se preko telefona prijavljivala na svoj blog.