Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Dvadeseti korak - Prepusti se budućnosti i ne razmišljaj puno

Ovo nije poslednje poglavlje odmah da vam napomenem, i ako ima grešaka izvinjavam se jer sam napisala ovo poglavlje u jednom dahu 😅
Ima još epilog i autorova beleška sa malim iznenađenjem (vi koji znate o čemu je reč pst!)

Dopustite mi da vam samo ovo kažem pre nego što isčeznem sa lica zemlje, jer sam upravo izašla sa polaganja prijemnog za Fakultet Organizacionih Nauka.

Ako želite neverovatno dobar stres koji je izuzetno loš po vaše zdravlje i nešto da vam digne pritisak i adrenalin izvan normalne granice, onda spremite prijemni iz matematike i provedite dobra tri sata radeći sve oblasti koje ste u srednjoj prešli i preznojavajte se svaki put kad izračunate a to rešenje nije ponuđeno. Znam da sam ga spremila kako treba, proteklih meseci od decembra tačnije, konstantno vežbam i sva sam se pretvorila u formule iz matematike, ali dok rezultati ne izađu ja ću se pojesti. Prijavila sam se i za Ekonomski, kao plan B ali najviše od svega bih želela da upadnem na FON. A rezultati će izaći za dva dana, odmah posle velike mature.

„Kako si uradila?", Tina me je nazvala tačno nakon isteka ona tri neverovatno naporna sata.

„Zadovoljna sam. Nisam nešto epski uradila, ali mislim da je dovoljno za upis.", slegnula sam ramenima i poželela da je Tomas sad pored mene. Vikend pred prijemni je proveo kod mene kući, jer sam ja bila toliko uznemirena oko predstojećeg izazova da su ga moji roditelji pozvali na celodnevni boravak kod Frejovih jer je samo on mogao da smiri njihovu ćerku.

Danju me je preslišavao formule i sve one zadatke koje sam grešila prolazio sa mnom, dok sam ja kad god bih pravila pauzu čitala sa njim tekstove za pripremu i preslišavala ga sve što smo iz književnosti prešli za ove četiri godine. Noću smo jedva oka sklopili, jer smo oboje bili previše nervozni te smo sedeli na simsu prozora u mojoj sobi i gledali u zvezdano nebo zamišljajući kako će naša budućnost izgledati nakon prijemnog. Hoćemo li uspeti ili ne? Kako bi izgledalo kada bi ja bila Tomasov menadžer koji bi mu uzdigao karijeru a usput budemo bili u braku?

Sve su to bila nestvarna maštanja, ali ja te noći nikad neću izbrisati iz glave jer sam ih provela sa dečkom koji mi je od samog početka bio ispred nosa a ja sam bila slepa za njega.

„Ti?", upitala sam je nakon kraće pauze, na šta je ona vrisnula u slušalicu. „Tina?"

„Džejs je upao na DIF!", prodrala se, a ja sam morala da odaljim slušalicu kako ne bih rizikovala gubljenje sluha.

„Kako on već zna rezultate?", upitala sam zbunjeno.

„Oni imaju nekakav posebni prijemni i bitan im je test sposobnosti i poligon! Kako sam ponosna na mog dečka!", zacvrkutala je, a onda sam joj brzo rekla da moram da prekinem i nazovem Toma.

„Tom?", progovorila sam čim se javio posle prvog zvona. „Kako si prošao?"

„Am... Ej...", zvučao je utučeno. Oh ne! FDU ne zna na kolikom je gubitku ako su odbili mog Romea! „UPAO SAM!"

„Ubiću te zato što si pokušao da glumiš preko telefona!", zamalo nisam zavrištala od sreće koja me je preplavila zbog njega.

„Kako si ti uradila?", zabrinuto je pitao, te sam brzo odgovorila da nije strašno i da se nadam da ću bar na jedan upasti makar morala da plaćam godinu. „Ma upašćeš, ti si skriveni talenat za matematiku!"

„Aha, kako nisam. Krećem kući jer sam premorena, oćeš da dođeš kasnije?", imali smo dogovoreno filmsko veče, a njegov zadatak je bio da odabere film.

„Čim odaberem film, Džuli.", mogla sam se zakleti da bi mi namignuo i nacerio se, a onda me poljubio onako kako sam on zna, nežno i neodoljivo, ali nažalost nije bio tu pored mene a ja sam umirala za tim da ga vidim.