Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Petnaesti korak - Pokušaj još jednom da izgladiš stvari

Nadama se da ste se lepo proveli za Novu❤
Korak se malo odužio sa pisanjem ali evo ga završen i postavljen u sitne sate😂

Sarkastična broj 2 ovde,

Samo da vas obavestim da znam ko je prava Sarkastična i da joj se ne piše baš najbolje. Zna ona šta je uradila.

Uskoro će početi da vam stižu obaveštenja sa bloga, a ja ću je u tri koraka razotkriti. Ali ne još, čekaću pravi trenutak.

Ako čitaš ovo Sarkastična, čuvaj se dolazim da te uništim.

Xoxo, Sarkastična No.2

Po stoti put sam pročitala objavu od nepoznate osobe, koja me je očito poznavala i nekako uspela da me razotkrije i hakuje blog. Međutim, svaki put mi je ista misao prolazila kroz glavu i užasavala me sve više i više.

Jedino je Tina znala za to da ja pišem blog i to o Plavuši i Dereku. Zašto bi me Tina na taj način povredila? Zar je to mogla stvarno da bude Tina?

Još me je više dokutla činjenica da su hejt-poruke sve češće stizale i svaka naredna je bila zlobnija i uvredljivija. Pritom, Romantičareva poruka mi je još uvek stajala u sandučetu neotvorena jer nisam bila sigurna da možda on nije haker. Iako ne znam ko je, on je takođe neko ko me poznaje i zna da pišem blog.

„Zašto se ne javljaš na prokleti telefon?", Tina se prodrala sa ulaznih vrata, dok sam ja zamišljeno ležala na krevetu u dnevnom boravku i čekala da mi mama donese šećer, vodu i tabletu za smirenje.

„Jer sam ga isključila...", promrmljala sam nakon čega je sela pored mene i zagrlila me iz sve snage. „Nebrojano puta sam pokušala da obrišem njenu objavu ali se uvek vrati."

Zacvilela sam i osećala kako se jedan po jedan deo u meni razdvaja i raspada. Raspadala sam se u sitne fragmente jer me je konačno sve pritislo i nisam imala kud osim da sve izbacim iz sebe u vidu slane tečnosti koju sam toliko mrzela da pokazujem pred drugim ljudima.

„Ej... Biće sve u redu...", pokušala je da me uteši, ali samo sam još jače zajecala i zagnjurila svoju glavu u njeno rame. Nisam mogla da zadržavam više sva sranja za sebe. Morala sam nekad da puknem po šavovima, ali zar to ne moraju svi?

„Neće, Tina...", šmrknula sam i rukavom obrisala nadolazeće suze. „Za sve sam ja kriva jer sa umislila da ne postoje ovakvi ljudi i da mogu da imam poznati blog."

„Ej... Nemoj sebe da kriviš, molim te...", pomilovala me po glavi, a u njenom glasu se čulo nekakvo odlaganje. Zadržavala je nešto, činilo se kao da je krila nešto od mene. Nemoguće da je Sarkastična No.2 Tina! Nema šanse! „Krivi mene..."

Zadržala je dah i prestala da mi prolazi rukom kroz kosu. Pridigla sam se u sedeći položaj, izbečena. Nisam mogla da pojmim šok koji mi je prostrujao kroz ceo organizam i protresao mi sve vitalne organe.

„Ti si haker?", u neverici sam izustila.

„O Bože, ne! Nisam!", viknula je kao oparena a onda se malo stišala kada je moja mama ušetala sa dve velike čaše koje su se pušile i ispunile sobu mirisom kamilice.