Okej, pretvaram se u štreberku u svakom značenju te reči.
That scares me.
Verujte mi da ne preterujem. Doduše, oduvek sam imala prosek 5,0 na kraju svake školske godine, ali ne radi se od tome. S jedne strane škola mi je previše naporna i jedva čekam taj prokleti raspust, a sa druge, časovi su mi postali ZANIMLJIVI. Znači ja sam počela da nakon svakog časa geografije, fizike i istorije da na Wikipedii pretražujem ponešto o novom pojmu koji sam taj dan naučila.
Krenula sam da se pred svaki čas spremam kao da će nastavnik/ca da pita, a od sedam ocena koje imam u rubrici, imam samo jednu četvorku, i to jer me nastavnica hemije mrzi pa mi je na kontrolnom dala grupu sa zadacima za koje prvi put čujem ( znala sam za pet ).
Nemojte me razumeti loše, ne mislim da je strašno što dobijam takve ocene, ali nikako ne mogu da shvatim odakle odjednom to, kada nisam učinila ništa što bi moglo da utiče na moj stav prema školi. Ne znam da li je to zato što preko radnih dana uopšte ne koristim Wattpad, ali nešto definitivno jeste. Čak sam dobila i 100% na kontrolnom iz matematike. Jeste da svima u mojoj porodici ide odlično ovaj predmet, but c'mon, gradivo je bilo zaista teško.
Možda sam ipak pod pritiskom, jer je danas veoma teško upisati fakultet i naći dobar posao... Zato sam danas samo uživala, a usput se i zabavila kako nisam dugo.
Naime, pozvala sam jednu od najboljih ( i najluđih ) drugarica kući kako bismo ' učile '. Naravno da smo obe znale da od tog učenja nema ništa. Kako živimo malo dalje jedna od druge, posle škole krenule smo direktno kod mene. Plan je prvo bio da ja odem kod nje, ali kako ja mnogo češće dolazim kod nje, ubedila sam je da to malo promenimo. Naravno, ona je gunđala kako to nije istina ( htela je da idemo kod nje jer nije bilo nikoga kod kuće, ali nije znala da nema ni kod mene ) pa sam joj dala ključeve i rekla da će, ako je tako ona sigurno znati da nas odvede do moje zgrade ( skoro sam se selila tako da sam bila ubeđena da neće znati ) . I tako, uzme ona sva sigurna te ključeve, i naravno, skrene skretanje pre. I pita me jel dobro, a ja ćutim jer sam želela da vidim gde će nas odvesti. I završimo nas dve nekako ipak u mojoj ulici, ali ona umesto da skrene desno, skrene levo. I kaže meni ona ' Aha, evo je tvoja ulica '. I dođemo mi do neke zgrade i ona pita ' Jel ova? '. Ja pokažem na jednu pored te i samo što ne puknem od smeha. I likuje ona meni kako je znala da će naći zgradu, ovo ono, i gurne ključ u bravu, i on ZAISTA UĐE, ali naravno da neće da se okrene, jer to nije moja zgrada. I kažem ja ' Jao mora da se opet nešto pokvarila brava ' i pogledam na neki stari interfon i kažem ' Pozvoni stanu tri oni su fini . ' I pozvoni ona i javi se neka žena i ona kaže ' Izvinite, pokvarila se nešto brava, ali ovde komšije iz stana --------------------- ( moje prezime ). A žena besna ' Ovde nema takvih. ' Znači, ja još uvek pamtim pogled mopje drugarice. Ali ona je naravno ubeđena da ja živim u onoj zgradi za koju je prvo pomislila. I kaže mi ' Znala sam da živiš ovde.' I vidim ja da je ta zgrada malo neobična, a vrata su malo odškrinuta. I ulazi moja drugarica unutra komotno, kad se ispostavi da je to KUĆA, a da je moja drugarica ušlaa u nečiju dnevnu sobu! I samo se čuje ženski glas ' Već si stigao? '. Ali, ja ne mogu da zaboravim kako smo nas dve otrčale odatle. Drugarica je htela da me ubije...
Ah. Život je lep..
Čujemo se uskoro,
Voli vas Lana ❤️
