Da li vam se ikada desilo da imate u glavi savršeno osmišljen plan kako da postignete sve što želite, ali vas nešto sprečava da ga sprovedete u delo? Verujte mi, osećaj je grozan.
Naime, iz osnovne škole gde sam bez trunke učenja imala sve petice, došla sam u gimnaziju gde su nastavnici prezahtevni a konkurencija ogromna.
Sve su to djaci koji redovno uče, imaju u minut isplaniran dan i sve postižu na vreme. A onda, sa druge strane tu sam ja, kojoj zbog i najmanje stvari koncentracija sa knjige odleti negde drugde. I zbog toga sam u velikom problemu.
Kao što možda znate, ja sam jako kreativna osoba koja ima previše interesovanja. Medjutim od škole ne stižem da se posvetim nijednom od svojih hobija. To bi bilo u redu da barem blistam u školi, ali spala sam na to da sam jedva bila odlična, a iz nekada meni omiljenog predmeta, fizike, na polugodištu sam imala tri.
Osećam se neispunjeno. Fali mi wattpad. Po ceo dan sedim u sobi kako bih učila, a na kraju svakako odem nespremna u školu, čak ni ne pročitavši lekciju, a kamoli tako što sam je naučila.
Dani mi prolaze tako što ne radim ništa korisno. Želim da se posvetim pisanju, da više izlazim ali kako kada me onda grize savest što znam da ću opet loše proći u školi?
Ako I dobijem neku dobru ocenu, to je zbog snalažljivosti, ali jasno mi je da tako neću moći zauvek.
Zato vas molim da mi kažete da li ste ikada bili u sličnoj situaciji? Kako ste je rešili? Ovo traje od septembra i iz dana u dan sve sam nesrećnija.
Takodje, značilo bi mi da mi kažete ako znate kako da poboljšam koncentraciju.
Hvala unapred,
Voli vas Lana ❤️
