Jason's P.O.V
"Jason ona je dobro kretenčino glupa." Rekao je sa nekom dozom olakšanja. Dobro je."Što joj je onda?" Malo se i brinem. Bila je sasvim u redu kada sam je doveo.
"Ne znam J. Morat će kod Bena na pretrage. Nisam doktor. Može biti nešto a može biti ništa. Da li ti je možda rekla što joj je ili nešto slično?" Dođavola,otkuda da znam što joj je? Ušao sam u sobu na njezinu viku i ugledam nju kako diše kao da se porađa,i odjednom pada. Možda se prepala.ili slično. Ne znam.
"Kada sam rekao da ću da je ubijem,rekla mi je kako će umrijeti i bez mene. Da li ti to nešto pomaže? Rekao sam ti već da je rekla da ima osjećaj kao da joj pluća gore. Zbog toga valjda nije mogla ni da diše."
Ne želim da umre zbog neke proklete bolesti. Želim da umre zbog mog metka.
"Upravo si mi rekao sve. Jason,njezina pluća otkazuju. I mislim da je trenutno u najgoroj i najbolnijoj fazi. Svaki novi dan će joj biti još veći pakao. Trebaš joj pomoći. " Dođavola sve!
"Da li si ti ozbiljan Chaz!? Upitao sam ga iznervirano. Sjeo sam do nje na krevet,te sam zatim legao u najudobniji mogući položaj.
Molim te malena,probudi se. Diše jako otežano. Ne znam da li je disanje poput hijene pred umiranje normalno? Monstrum jesam,ali ne volim da gledam kada nešto nekoga boli do te mjere da ne može da funkcioniše.
"Ozbiljan sam McCann! Ali imaš sreće pa joj ima pomoći. Postoje jedne jako skupe tablete koje mogu u potpunosti da joj pomognu. Trebaš ih pod hitno otići nabaviti." Zamal' ću. To je njegov posao u ovoj kući.
"Neću ih ja otići nabaviti. Ti ćeš! Diži dupe sa te stolice i idi po njih Chaz. " Ustao je i krenuo prema vratima. Nervozan sam kao čep,bolje mu je da me posluša.
"Samo da znaš,postoje samo u Grčkoj. " Rekao je iznervirano.
"Onda idi u Grčku. Bježi mi sa očiju više!" Rekao sam na što je on izašao iz sobe.
Još uvijek ležim do Male Mu. Ne budi se. Posmatram je već satima. Zaista je prelijepa,iako trenutno izgleda poput bolničkog prekrivača. Uzeo sam joj dlan,te ga počeo milovati. Prvi put kada sam je vidio bila je puno deblja. A sada,sada je sama kost i koža. Ne želim da pomišljam na to koliko je ovo retardirano zdravstevno stanje muči,i sputava u onome što želi da radi. Ali pored svega toga ima snage da bude odvratna.
Ova djevojka me jako podsjeća na moju mamu. Te oči,u potpunosti su iste,plave poput oceana. Čak imaju i iste usne...Bože,Ashley prekini da me podsjećaš na nju.
Samo neka se probudi. Želim da otvori te plave okice. Želim da joj se nekako iskupim za moje prethodno ponašanje. Želim da se brinem o njoj. Želim da mi kaže što joj je. Želim da joj udovoljim barem malo,dok se ne oporavi,znam da joj je jako teško. Ali znam da će me poslati u sve moguće čim me vidi pored sebe. Boji me se,zapravo i ja se ponekad bojim i samog sebe.
Već sat vremena ležim milujući njezinu ruku. Nervozan sam,ukočio sam se,a ona se ni pomjerila nije.
"Hajde malena probudi se molim te."
Čuo sam lupanje ulaznih vrata,jako lupanje. Znači,Chaz je izašao. Znam da je ljut kao ris, i da bi me ubio da može. Pomjerila se... Ajde još otvori oči. Hvala ti Bože.
"Hej malena." Rekao sam jako tiho,ne želim da je prepadnem.
"Što ti radiš ovdje?" Upitala je jako tiho. Da ima snage da se pomjeri,skočila bi,ali nema što mi jako odgovara.
YOU ARE READING
Nightmare
FanfictionOn: Nije mario. Nije osjećao. Nije ga bilo briga. Ubijao je. Otimao je. Ona: Marila je. Osjećala je. Brinula se za sve i svakoga. Nikad ništa loše nije uradila. Ali opet,život će joj se promijeniti iz korijena. Zašto? I Zbog čega?