Nightmare

Michael

"Dobro Chaz,pa da li si ti normalan?! " Upitao sam ga ljutito dok je ulazio u kuću.  Nakon 7 dana kojih nije bio ovdje,ima hrabrosti i da se na smije. Divno. 

7 dana ga čekam da donese proklete lijekove. 7 dana i ona,a i ja umiremo. Ona zbog bolova a ja...Ne znam jednostavno se brinem za nju.  Boli me gledati je u takvom stanju.  Nije mi ništa odgovorio. Potapšao me je po leđima kao znak pozdrava,otišao u dnevnu,te se zavalio na kauč. 

"Ashley Marie Marshall! Silazi dolje!"   Povikao sam na što se ona iste sekunde pojavila pored mene zadihana. Nisam trebao ovoliko zagalamiti. 

Pokazao sam  joj prstom prema kauču da sjedne,na što mi je ona uputila upitni pogled koji je upućivao na to da ne zna tko je Chaz.  Pogledao sam i u Chaza koji je imao sličan pogled samo što je njegov govorio "što ona radi dolje?". 

Ovo je prvi put da sam joj se obratio nakon 7  dana.  Sjela je  i stavila noge na stol,ahh ta njezina bahatost nije ni prestajala. 

"Chaz ovo je Ashley,Ashley ovo je Chaz." Rekao sam na što su i jedno i drugo tupo klimnuli glavama. 

"Zašto si me zvao?"  Upitala je na što sam joj samo prstom pokazao na Chaza kao znak da počne slušati njega.   Iz kofera je izvadio kesicu u kojoj su se nalazile 2 kutijice  tableta.  Okrenula se prema njemu,a i ja zajedno sa njome. 

"Čuo sam da je istina da ti pluća otkazuju  tako da sam nabavio nešto što u potpunosti može da ti pomogne. " Pogledao sam u nju.  Bila je nervozna sve do zadnjeg dijela Chazove rečenice,lice joj se ozarilo,a osmijeh joj se iste sekunde pojavio na licu. 

Ti bejbi obrazi su sada bili naborani,naborani zbog prvog iskrenog osmijeha kojeg je imala otkako je došla ovdje.  

"Ozbiljno ?"  Upitala je ne skidajući svoj prelijepi osmijeh. Samo sam klimnuo glavom. 

 Ne želim da ulazim sa njom u bilo kakve konverzacije. Ne smijem da se zbližim sa njom.  Na neki način počinje da mi bude draga. U ovih 7 dana čuo sam svašta  što je izlazilo iz njenih usta.  Ima zarazan osmijeh to je bilo sigurno.  

Da ne liči ovoliko na moju majku danjeg svjetla vidjele ne bi,a kamoli po  čitav dan i po čitavu noć razgovarala sa članovima moje porodice.  Te okice,kada gledam u njih kao da gledam i u oči svoje majke. Ona je bila ista kao i Ashley. Svađalica,buntovnica ali  sve to je u sekundi moglo da nestane. Pored mame,bila mi je i najbolji prijatelj.  Nedostaje mi...

"Marshall,smiješ uzeti samo jednu dan,jer ove tablete i slona mogu da ubiju."   U ruku joj je stavio jednu tabletu na što je ona  ustala i otišla do kuhinje kako bi je popila. 

"Hvala ti." 

2Ne zahvaljuj mi.  Sve za McCannovu curu." Rekao je te se zlobno osmijehnuo.  

"Jao Chaz...Koliko li si samo glup. Šteta što će cura uskoro da mi završi mrtva."  Rekao sam cinično se osmijehnuvši. 

"Što ću!? "  Pojavivši se niotkuda  upitala je. 

"Jao,Mala Mu,zar nisi znala?"  Abrakadabra  neka sarkazam proradi sada. 

"Znala što?" 

"Ashley,šta si ti mislila da ćeš iz ove kuće izaći živa?" 

"Da?"  Suze su već počele da joj se nakupljaju. Plave oči već počinju da se presijavaju zbog količine vode koja se u njima nakuplja. Pokušava da ih zadrži i potisne nazad,ali ne uspijeva. 

"Pa...prevarila si se malena." 

"Zašto sam ja uopće ovdje?" Upitala je već jecajući. Koliko ova cura može da plače?