On:
Nije mario.
Nije osjećao.
Nije ga bilo briga.
Ubijao je.
Otimao je.
Ona:
Marila je.
Osjećala je.
Brinula se za sve i svakoga.
Nikad ništa loše nije uradila.
Ali opet,život će joj se promijeniti iz korijena.
Zašto?
I
Zbog čega?
Prišla mi je,ruke je obmotala oko mog vrata te mi se nenormalno približila usnama. Uhvatio sam je za kukove te je približio sebi što je više bilo moguće. Neka ona napravi taj prvi korak kada je već krenula. Njezin vreli dah na mojim usnama....Nije ni počela a već me dovodi do čistog ludila. Moje usne žele njezine,i to odmah.
Desnu ruku je prebacila oko mog vrata malo ga stisnuvši. Podignula se na prste i napokon...Poljubila me je. Ljubila ih je nježno i polako,dok sam joj ja još nježnije uzvraćao. Ruke sam stavio na njezine obraze i nježno ih milovao ne prekidajući poljubac,koji se sada pretvorio u žestoku borbu sa jezicima. Ima tako mekane i sočne usnice koje su sada u potpunosti moje.
Samo moje...
Prestala je. Zašto je prestala? Ovo me je zabolilo,kao da mi je neko zabio tanku iglicu po sred srca.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ja...Izvini..." Rekla je spuštene glave ni ne pokušavajući da me pogleda. Prišao sam joj,lagano je uhvatio za bradu,i podignuo joj glavu kako bi me pogledala u oči. Ne želim da mi se izvinjava. Pobogu nije uradila ništa loše. Ako je pomislila da mi je ovo zasmetalo,prevarila se.
Bilo je savršeno.
"Ashley za što se tačno izvinjavaš? " Upitao sam je dok je ona pogledom šarala po mome licu izbjegavajući kontakt sa očima. Molim te malena pogledaj me...
"Mislim da bi trebali nazad." Jesam li ja nešto uradio? Nisam,i ako krene mene da krivi,neće uspjeti prva je započela.
"Ashley,ne drami. Što je bilo do vraga? I ne,ne idemo nigdje,tek smo došli." Rekoh povlačeći je nazad prema sebi.
"Ashley pogledaj me." Pogledala me je. "Što je bilo?" Upitao sam je na što je ona počela da razmišlja kao da postoji čitava lista onoga što nije u redu. Promrmljala je nešto par puta,ali ni slovo nisam mogao da razumijem,ali sekund kasnije progovorila je jasno i glasno.
"Ovo nije trebalo da se desi Jason. Jebeno nije trebalo da se desi!" Da se nije desilo danas,desilo bi se sutra.
"Ali svidjelo ti se?" Prišao sam joj hvatajući je za podlakticu,približio sam je sebi te joj šapnuo:
" Ne znam za tebe,ali meni je bilo savršeno. Znaš zašto?"
Ashley's P.O.V
Svidjelo mu se? Što sam do vraga uradila? Prepisala sam si vlastitu propast. Svidjelo mi se,užasno mi se svidjelo.
"Zašto?" Skupih snage da ga pitam. Srušit ću se. Mislim da sam blijeda kao krpa. Razbolit ću se. Povraća mi se. Ponovno mi je prišao uhu i šapnuo:
"Zato što mi se sviđaš Ashley Marie Marshall."
Zato jer mi se sviđaš...
Riječi koje su se zaglavile i ne daju mi da mislim ili uopšte funkcioniram. Sanjam. Molim da me nitko nikada ne probudi. Prišla sam njegovom uhu onako blizu kako je i on meni prišao.
