Nightmare

Pismo

                Ashley's P.O.V

Dogovarati se sa 8 osoba koje su sve samo ne normalne oko kratkog putovanja je skoro pa i nemoguće.

Nikada ne bih mogla ni zamisliti da muškarac od 25. godina može  milion puta pitati koji kofer da uzme.

"Chaz! Majmune! Uzmi kofer koji ti se sviđa. Kao da je bitno?"

"Ali Ash da li vidiš koliko sam ja zgodan?" Prišao mi je te mi rukom prošao kroz kosu. "Ne,ne vidiš previše gledaš u njega. Pogledaj me samo!" Pogledala sam ga te podognila obrvu očekujući da vidim nešto wow,ali nisam. Zgodan je ali ne kao i Jason.

"I? Kakve ti veze imaš sa plastičnom kutijom?"

"Ako sam ja zgodan,kao što i jesam onda moram imati i savršenu odjeću uključujući i savršene kofere."
Rekao je i puhnuo u zrak. Okrenuo mi je leđa i otišao.

Otišla sam do Ryanove sobe,jedine osobe koja je izgleda završila sa pakovanjem.
Pokucala sam te ušla.

"Hej,imaš li vremena za kratki razgovor?" Okrenuo se prema meni.

"Naravno,za tebe uvijek.Što je bilo?" Okrenuo se nazad,zatvorio kofer te se ponovno okrenuo prema meni sada me već zabrinuto gledajući.

"Ryan zanam da Chaz drži do izgleda i da ponekad zna biti umišljen ali zar je može biti onako umišljen?" Upitala sam ga. Chaz pretjeruje i više nego što je potrebno.

Nasmijao se.

"Što je sada rekao?"

"Prvo se žalio kako mu niti jedan kofer ne odgovara,a onda je počeo govoriti kako je on zgodan i kako on treba da ima sve savršeno uključujući i kofere."

"Ash to nije ništa što on sve zna da provali. Ignoriši ga. I da umišljen je i više nego što bi trebao biti,neka te to ne čudi."

"Hvala ti. Vidimo se kasnije." Rekoh odlazeći do vrata.

"Čekaj jučer je došlo neko pismo. Nisam htio otvarati jer je isključivo za tebe. Uzeo sam ga prije nego što je Jason uspio i da vidi. Pročitaj ga ovdje molim te kako te ne bi vidio." Da je dospio u Dangerove ruke vjerovatno nikada ne bih ni saznala za njega.

Dodao mi ga je. Bijela koverta na čijoj je prednjoj strani,mogu reći predivnim crnim pisanim slovima pisalo "Za Ashley Marie Marshall"

Otvorila sam ga,ali papir je sa jesne strane bio u potpunosti bijel,dok je sa druge strane tačno na sredini također pisanim slovima pisalo:

"Jason je dobru našao. Uživajte u odmoru.
-Jaxon"

Da li me zezaš gnjido posrana? Odmahnula sam glavom te papir dodala Ryanu koji ne izgleda ninalo začuđeno. Kao da je znao tko ga je napisao.

"Zašto izgledaš toliko začuđeno Ashley? Ovo nije ni prvi niti zadnji put da Jaxon McCann šalje ovakvo nešto."

"I prije vam je slao pisma?" 

"O da. Isključivo pisma. Znao sam da je to on. Uvijek isti rukopis. "

"Ali kako je znao da idemo negdje?" Sjela sam na njegov krevet. Prišao mi je te čučnuo ispred mene.

"Malena on ima uši i oči na svakom ćošku.  Nemoj da se prepadaš bezveze. On voli da igra igrice.  Da li misliš da je Jason grozan po svemu što radi?  Misliš li da su njegove igrice i više nego bolesne?" Upitao he šapatom.

"Naravno da mislim. Zašto?" 

'Zato što je Jaxon mnogo gorim " Približio mi se desnom uhu što je više bilo moguće.
"Jaxon je jedina stvar koje se Jason boji."  On se zeza? To je ne moguće. Jason se ne boji nikoga,ničega. Ni metka,ni smrti,ni Boga,apsolutno ničega a boji se jesnog mentalno zaostalog degena.