On:
Nije mario.
Nije osjećao.
Nije ga bilo briga.
Ubijao je.
Otimao je.
Ona:
Marila je.
Osjećala je.
Brinula se za sve i svakoga.
Nikad ništa loše nije uradila.
Ali opet,život će joj se promijeniti iz korijena.
Zašto?
I
Zbog čega?
Dugo sam razmišljala o tome jer se bojim onoga što se može desiti kada oni dođu. Želim da zaštitim njega i ekipu. Za mene je mene manje-više briga jer svakim danom sve više i više napredujem.
Mislim da je sada pravi,a možda i jedini trenutak da mu kažem.
Znam koliko će mu se svidjeti jer voli te bolesne igrice što mi nimalo nije drago,ali sada je poseban trenutak,tako da će mu biti oprošteno.
"Ti? Ti imaš plan? Da nije možda "izvinut ćemo im se?" Da bar jeste. Voljela bih da to može tako i da može biti jednostavno,ali nije niti će biti. Odmahnula sam glavom te se podlo nasmijala. Udhnula sam,te izdahnula te zatim rekla nešto zbog čega bih samoj sebi opalila jedan jak šamar.
"Ne,nego ćemo ih poklati prije nego što dođu ovdje po nas!"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nekoliko sekundi sjedio je nepomično,ni prstom nije maknuo ali onda se okrenuo prema meni kao opržen sa osmijehom Jokera. Odmahivao je glavom,iz džepa je izvukao paklo cigareta i upaljač. Mrzim kada ovo radi. Koliko god da je privlačan sa njom,i koliko god ga ona činila zgodnijim mrzim ih. Uzeo je jednu,te je zapalio,a sekund kasnije mu se našla između usana. Pogled je ponovno usmjerio na mene.
"Um moje djevojke postaje bolesniji od mog. Ponosan sam. Zaista jesam,ali to je nemoguće izvesti malena." Sve što sam smišljala u posljednjih 5 dana je palo u vodu. Predivno...
"Zašto je nemoguće?" Slegnuo je ramenima.
"I ja sam razmišljao o tome,ali onda sam shvatio da je naprosto nemoguće. Bilo bi prelagano kada bih smo ih samo poklali. I ja bih volio to isto,uraditi odmah kako bismo bili mirne duše ostatak života ali ne možemo. Ako bi Michael i Jaxon pali došlo bi do pravog malog rata između dvije strane." Ovo me je navelo na još jedno kratko razmišljanje.
"A šta ako i druga strana padne? Bilo bi logično da uz Michaela i Jaxona padnu i ostali sa njihove strane.
"Ti si stvarno glupa što misliš da to može tako. "
"Pa objasni mi onda jebote!" Nervozno sam se naslonila na ležaljku dok je on pokušavao da smiri samog sebe.
"Šta misliš tko je sve naša strana?" Upitao je zbunjujući me još više.
"Mi i još 7-8 bandi?" Odgovaram dok on neprestano odmahuje glavom.
"Eh,tu griješiš. Naša strana smo mi i još 4 bande. Šta misliš koliko je to ljudi ukupno? Odnosno koliko ljudi bi bilo spremno da nam pomogne?"
"Dvije-tri hiljade?" Nasmijao se nekako od muke.
"Ponovno griješiš. 1200. ljudi bi bilo spremno da nam pomogne. A šta misliš koliko je bandi na njihovoj strani?"
"2-3?" Počeo se smijati kao da mu je netko rekao najsmješniji vic. Što je toliko smiješno mogu li da znam? Magare bolesno...
Prišao mi je te mi puhnuo dim ravno u lice na što sam se zakašljala.
