Hope Still Exists (#1)

7.

    Konačno je osvanulo jutro. Nat je prvi puta bio sretan zbog toga. Sve samo da više ne mora slušati one zastrašujuće krikove izvana. No po starom, trebalo mu je par trenutaka da dođe k sebi. Vrata sobe je otvorio George.

    ''Na noge lagane!'' Viknuo je i podigao zastore. Konačno je svjetlost ušla u tu sobu, samo u krivo vrijeme. Da je mogao, sada bi najradije ostao još u krevetu, ali u tuđoj je kući, i to u kući ljudi koji su ga spasili pa je valjda pristojnost nalagala da se ustane.

    ''Jutro...'' rekao je Liam koji je taman prolazio sa četkicom u ustima pored Natove sobe.

    ''Aha...'' promrmljao je Nat je uspravio se u sjedeći položaj.

    ''U redu. Tu sam ti stavio novu odječu. Spremi se i onda dođi na doručak. Dogovoreno?'' Govorio je George brzo.

    ''Da.'' Kratko, ali i baš jasno odvrati Nat. George je izašao van sobe i ostavio Nata samog. Nije prošla ni sekunda, a Nat se samo ponovno bacio u neki polu-ležeći-polu-sjedeći položaj.

*

    U kuhinji je George već ispijao svoju jutarnju kavu, Ena jela svoje šarene pahuljice, a Liam si je također pravio neku svoju žvrljotinu.

    ''Dame i gospodo... predstavljam vam sendvič La Liam!'' Viknuo je i zagrizao u tu gromadu od kruha i k'o zna čega još. ''O... Nat, uđi...'' progovorio je i komadići sendviča su mu poispadali iz usta.

    ''Odvratan si...'' rekla mu je Ena između zalogaja svojih pahuljica.

    ''Liam, prekini se glupirati!'' Vikne na njega George. ''Dođi. Bolje da ti ja napravim nešto, nego da te ovaj ubije sa svojim izmišljotinama.''

    ''Kad vas je ovako svako jutro?'' Upita Nat i sjedne za stol pored Ene.

    ''Ne. Nekada napravim shake, a nekada palačinke.'' Rekao je Liam i sjeo na dasku od prozora.

    ''Ne želiš znati što sve stavi u te svoje izmišljotine. Samo bi svinje to jele. Čuješ, Liam? Svinje!'' Proderala se Ena na njega dok je Nat suzdržavao smijeh.

    Odjednom se začulo zvono na vratima.

    ''Ja ću!'' Viknuo je Liam i brzinom svjetlosti sišao s daske i otrčao u hodnik. George je Natu dao tanjur sa sendvičem koji je puno bolje izgledao od onoga koji je Liam napravio i šalicu bijele kave.

    ''Hvala.'' Rekao je Nat i uzeo sendvič.

    ''Od tate je! Od tate je!'' Čulo se vikanje s hodnika i Liam je upao u sobu otvarajući pismo. Ena je odmah ostavila jelo i došla do Liama.

    ''Dragi Liam i najmilija Ena...

    Žao mi je što vam se moram ovako javljati. Bio je to jedini način. Zabranili su nam upotrebu bilo kakvih tehnoloških sprava da nam ne uhvate položaj i da nas to ne oda.
Mama vam šalje puno pusa i pozdrava. Vjerujte mi na riječ kada kažem da plače svake večeri. Stric Dan vam takoder šalje pozdrave. :)
Htio sam vam reči da mene i mame neće biti još mjesec dana najmanje. Vjerujte nam da bismo dali sve na svijetu da vas možemo zagrliti i uživo pozdraviti. Liam, molim te reci Eni da sam joj kupio onog medvjedića kojeg je jednom htjela. Vjerujem da se dobro brineš za nju kao i tvoj djed. I njega zagrli za nas.
    Znam da sam vam obećao da ćemo se vratiti, no puno stvari iskrsne u tjedan dana. Zaista nam je žao.
    Šaljemo vam puno pozdrava.