Beautiful Crime

31.Deo: Vratiću Se

"Needle and the thread, gotta get you out of my head. Needle and the thread, gonna wind up dead"

Otišli smo u jednom hotelu, čak ni dve minute niz ulicu. Ušli smo i pitali za njeno ime. Gospođa za stolom prevrnuls je očima.

"Ne smem vam dati tu informaciju.", rekla je nazalnim glasom.

"Zašto ne! Njen život je u op...", počeo sam se drati, kad me je Damon zaustavio.

"Leo. Ja ću je naći.", rekao je, stavivši ruku na moje rame.

Damon me povukao do stepenica i počeli smo pretraživati svaki sprat.

Kylie's P.O.V.

Za hotelsku sobu, bilo je iznenađujuće hladno, možda s obzirom da sam prisiljena da iskrvarim u kadi. Ubo me je nožem u stomaku. Moja odeća je bila potpuno crvena i polako sam sve više bila umorna. Čula sam ga kako ulazi i miče zavjesu od tuš kabine.

"Kako si, draga?", zarežao je, približavajući se.

"Videćemo kako ćeš ti biti kad dođu ovamo i prebijute. Mrtav. Si.", rekla sam.

Ošamario me je, a ja sam ispustila vrisak.

Čula sam kucanje na vratima i on je odjurio da ih otvori.

Sledeće što sam videla je Damiana koji je leteo kroz prostoriju. Damon je bio tamo i krenuo prema njemu da ga dovrši. Videla sam Lea i moje srce je skočilo. Potrčao je u kupatilu ka meni.
Pokušala sam da se pomerim, što je samo završilo u boli zbog čega sam zastenjala. Prišao mi je i oprezno me uzeo u svoje naručje. Otrčao je niz hodnik dok mu je Damon povikao da će se naći u bolnici.

Stigli smo ga do njegovog automobila i on ga je brzo pokrenuo, i najvjerojatnije krenuo prema bolnici.
Konačno se zaustavio i prešao je na moju stranu i ponovno me uzeo. Trčao je i odjednom ispred mene je sve pobelilo, osetila sam da mi se oči zaklapaju, a zadnje što sam čula bio je Leo koji je vikao na medicinsku sestru.

...

Pomerila sam se i shvatila sam da se ne mogu okrenuti. Pogledala sam i nekoliko igala je bilo u mojoj ruci. Osetila sam nečiju ruku omotanu oko moje glave i jednu oko mog stomaka. Osetila sam nečiju ruke u mojoj i videla sam Lea, koji je čvrsto spavao.

Nasmešila sam se, a onda je taj osmeh ubrzo nestao. Da li me i dalje želi, ili je samo spašavao još jedan život? Uzdahnula sam i izvadila ruku iz njegove.

Odmah se probudio i pogledao me. Ispustio je dah olakšanja i protrljao oči.

"Kako se osećaš?", rekao je s njegovim nerazumljivim jutarnjim glasom.

"Dobro, valjda.", promrmljala sam.

"Dobro, um, to je dobro. Pa, čega se sećaš?", rekao je, pokušavajući nastaviti razgovor.

"Sećam se svegs.", lagano sam klimnula.

On je klimnuo takođe i pogledao dole.

"Kylie...", počeo je. "Ja...Nikada nisam trebao reći ono što sam ti rekao ranije. Bila si u pravu i trebao sam da primetim da je...flertovala sa mnom. Uglavnom, samo sam se osećao kao da mi nisi verovala. Zar nije to ono što bi trebalo raditi u vezama? Imati poverenja jedno u drugo? A ono što sam rekao da me nije briga, zbog toga se želim vratiti nazad u vreme i ošamariti samog sebe. Slušajući te, na tom telefonu, i što ti se dogodilo, osećao sam se kao da mi je ispalo pola vitalnih organa. Jer, Kylie, briga me. Puno. Hteo sam ti ovo reći mnogo pre, ali sada je verovatno dobro vreme. Volim te, Kylie. Bože, volim te toliko da verovatno nije psihički zdravo, ali me ne zanima. Samo dok si ovde sa mnom, biću dobro."

Topila sam se iznutra i suze su mi polako padale niz obraz. Upravo se uzvinio i rekao da me voli manje od minuta.

"Dobro, Johnson. Možemo biti mentalno nezdravi zajedno.", nasmešila sam se i stavila ruku u njegovu.

Nisam bila spremna da mu uzvratim, ne još.

"Pa...jesmo li još uvek zajedno, ili...", upitao je.

Nasmejala sam se. "Pretpostavljam da ovisi o tome hoćeš li me uzeti nazad."

"Oh, naravno da hoću. Definitivno. Uzeo bih te svaki dan. Ah...Nisam tako mislio...mislim bih, ali ne sada...osim ako ti ne želiš...i...", brbljao je.

Polako sam odmahnula glavom. Ovaj kreten je samo moja.

"Zapeči i poljubi me.", brzo je reagovao i stavio usne na moje, zadovoljavajući moju žudnju za njegovim poljupcima.

"I, ja sam potpuno za, za to da me uzmeš. Ali, ne ovde. Ne želimo da nas medicinska sestra nađe.", nasmešila sam se bezobrazno.

Oči su mu se širile i promrmljao je. "Bože, izabrao sam pravu devojku."

"Gde je Damon inače? Što se dogodilo s njim?", upitala sam, prisećajući se da sam ga videla u toj hotelskoj sobi.

"Umm, u vezi toga...", rekao je i ja sam odmah znala da nešto nije u redu.

...

"Molim te, probudi se.", šapnula sam, blizu njegovog uha, u nadi da će me čuti i probuditi se.

Ali ništa, doktor je rekao da ima samo 50% šanse da se probudi.

Doveli su ga u bolnicu pre nego što mu se srce stalo. I doktori su ga spasili; bio je zakačen za posebne žice da bi mogao preživeti.

Kad mi je Leo rekao, odmah sam napustila svoju sobu i krenula prema njegovoj…bila sam u šoku, pala sam na kolena, a suze su mi samo padale iz očiju.

Bio je tako slomljen i sav u modricama. Plakala sam, nije me bilo brige ko je gledao. Držala sam ga za ruku, plakajući.

"Probudi se…molim te. Potreban si mi.", moj je glas bio toliko slomljen i krištav.

Osetila sam nežnu ruku na ramenu, gledajući gore ugledala sam Lea.

"Trebao bih da idem. Vidimo se ujutro.", klimnula sam, dopustivši mu da me zagrli, a zatim napusti sobu.

Mislim da je vidio koliko još brinem o Damonu i da ga je to malo povredilo.

Pomilovala sam mu kosu i blago sam dodirivala njegovo lice.

"Možeš li da me čuješ?", upitala sam ga. "Ako možeš, uradi nešto. Bilo šta…", rekla sam, ali ništa se nije desilo.

Ništa se nikad nije desilo. Već danima; ništa…Ali dani su se pretvorili u sedmice, koje su se pretvorile u mesece.

Polako sam gubila nadu…Nikad nisam mislila da ću se ikada osećati ovako izgubljeno. Leo i Dean su bili sjajni, govoreći mi da budem jaka, i da su tu za mene.

Ali ništa se nije promenilo. Doktori su rekli da se ništa ne menja…Njegove rane su zarastle i kosti su gotovo potpuno izlečene, ali ništa.

Sedela sam na stolici pored kreveta. Na vratima se moglo čuti lagano kucanje. "Uđi", promrmljala sam.

Vrata su se otvorila, i Leo je ušetao.

"Kylie, moramo da idemo. Imamo dosta posla.", rekao je, mršteći se.

Bio je iznerviran jer sam provodila ovde u ovoj sobi celo vreme i mislio je da možda moram krenuti dalje, samo u slučaju.

Klimnula sam; ustajući se. Približila sam se Damonu i poljubila ga u čelo.

"Obećavam da ću se vratiti, Damon. Volim te puno.”, šapnula sam, a onda napustila bolničku sobu, s jednim zadnjim pogledom na njega...