Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Izabelina pretnja počinje

Od kada je Izabela izašla iz sobe, vrat ne prestaje da me boli. Primetila sam i modrice. Izgleda da je stvarno opasna,Silvio je bio upravu.
Ne znam dal' da kažem direktorki, mislim da bi trebalo to da uradim, ali šta ako se naljuti i povredi Nika.
Toliko stvari mi se mota po glavi, previše tajni, pitanja na kojima ne mogu da nadjem odgovor.
Sad je pitanje ko je Deren? Izabela ga je pominjala, bila je zaljubljena u njega, a on je nju odbio. Ne mogu da verujem da je isključila emocije samo zbog slomljenog srca. Mislim, ja ne bih znala kako da postupim povodom toga. Verovatno bih i ja razmišljala o isključivanju emocija,da sam bila na njenom mestu, ali ipak bi se pojavio neko drugi. Neko ko je vredan svega, kome može da veruje i da voli.
Zašto li se zalepila za tog Derena? Pitam se kako izgleda? Sigurno ga ne znam, jer nikad nisam čula za nekog ko se tako zove. 
Možda je on čovek, zato nije mogla da bude sa njim. Najverovatnije je to upitanju. Možda bi trebalo o svemu da razgovaram da direktorkom, možda ona zna o misterioznom Derenu. Ona bi mi pomogla, pa makar me i Izabela napala jer sam se žalila. Moraću da rizikujem.
Ustala sam iz kreveta, trebalo bi da odem do direktorke, ona će mi pomoći oko ovoga sa Izabelom. Imam dokaz na vratu da je opasna i da bi ubila.
Izašla sam iz sobe, hodnik je tako tih, previše tih. Možda imaju neku dodatnu nastavu ili nešto slično. Stavila sam ruku na glavu, baš sam zaboravna.
Nema šanse da je već pet sati, onda znači da kasnim na trening. Baš lepo, Brendon će me ubiti. Ima baš dosta učenica na Akademiji koje su bacile oko na novog trenere. Lena neki put pobesni, ali ne sme da koristi čini. Tako da ih samo posmatra i pokušava da ih natera na ljubomoru, jer je on njen dečko. Upitila sam se niz stepenice, samo da ne naletim na Izabelu, to mi je najveći problem za sada. Mogla bih da pitam i direktorku za neke stvari o Silviu i Izabeli. Ipak mora da ima neke stvari o njima pošto su oni učenici ove Akademije.
Polako se približavam direktorkinoj kancelariji. Ova Akademija je skroz pusta, nema šanse da su svi na treningu. Stala sam ispred direktorkinih vrata i pokucala, čekala sam par sekundi, ali nisam je čula. Izgleda da nije tu. Uhvatila sam se za kvaku i polako je pritisla, vrata su se otvorila uz blagi škriput. Unutra nije bilo nikoga, možda bih mogla da je sačekam ovde. Zatvorila sam vrata za sobom i krenula prema fotelji. Sela sam i opustila se. Gledala sam unaokolo po prostoriji, previše je tiho, kao da sam ja jedina na Akademiji. Pogled mi se zaustavio na polici gde su bile poredjane kutije u kojima se nalaze dokumenti svakog učenika. Možda bih mogla malo da pronjuškam dok se direktorka ne vrati, ali moram da budem pažljiva. Ne sme da me uhvati kako preturam po njenim stvarima. Ovo je ipak loša ideja, trebalo bi da odustanem, ali ipak možda bi mi pomoglo.
Ustala sam sa fotelje i krenula do police, moram to da uradim.
Uzela sam plavu kutiju na kojoj je tamnim krupnim slovima pisalo:

Druga godina

Stavila sam je na sto i otvorila, bila je puna žutih fascikla na kojima su bila ispisana imena tankim nakrivljenim slovima. Počela sam da tražim Izabelinu, a i Silviovu. Nadam se da ću naći nešto o njima. Brzo sam prelazila sa fascikle na fasciklu, ali nikako da naidjem na njihove. Zastala sam odjednom i vratila fasciklu koju sam zadnju prešla.
Našla sam jednu, pisalo je Izabela Flečer. Sklonila sam je sa strane i nastavila da trežim Silviovu.
Bila je skroz na dnu, baš je morala da bide pri kraju, crka sam dok sam našla. Uzela sam je i stavila na sto pored Izabeline. Gurnula sam kutiju na stranu da bih mogla da otvorim fasciklu. Uzela sam Izabelinu, i otvorila je. Čitala sam redom sve što piše. Nema ništa posebno za nju, izgleda da ne krije ništa. Vidim da je pisalo da ima priblema sa besom, ali da uspeva nekako da ga kontroliše.
To sam primetila, ali da ume da ga kontroliše, nisam baš sigurna u to. Za malo da me ubije, odnosno udavi. To mi dodje na isto.Ima imena njenih roditelja,to baš i nije toliko bitno, znam je tek koji dan. Iz neke ugledne porodice je. Živi u Londonu.
Prešla je toliki put samo da bi došla do Silvia. Okrenula sam list i videla da ima odlične ocene, ona je delimično štreber. Nema nijednu lošu ocenu, za razliku od mene. Popunila je i upisnicu, nema ništa posebno u vezi nje. Zatvorila sam fasciklu i vratila je nazad u kutiju. Pažljivo sam gledala da bih je vratila na mesto na kome je i bila.
Zatim sam uzela Silviovu. Pažljivo sam posmatrala nakrivljena slova Silvio Karman.
Sada prvi put saznajem njegovo prezime. Nisam ga nikada ni pitala kako se preziva. Otvorila sam je i videla da su neka mesta prazna, ima ispisano samo njegovo ime.
Ispod pišu imena njegovih roditelja