Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Novi vukodlak medju nama

Rubi se onesvestila, a Nejt je otišao, ali nije skidao zao osmeh sa lica. Posle toga sam pozvala direktorku i ostale. Odveli su je u ambulantu, a mene su poslali u sobu. Tada je bilo pet ujutru, tako da su je ostavili u ambulantu sa sestrom. Sada je deset sati, ne znam da li se probudila. Moram da odem do nje da je posetim. Ne mogu da verujem da je Nejt ugrizao, ona je sada vukodlak. Ja, ne znam šta će sada biti sa njom.
Gledala sam da li je Katja u krevetu, ali nije. Bio je prazan. Izgleda da je rano ustala. Možda su svi dole na doručku, a ja naravno kao i uvek moram da se uspavam.
Ustala sam i uzela stvari iz ormara. Brzo sam se presvukla i spakovala pidzamu nazad u ormar. Namestila sam krevet i uputila se u kupatilo. Moram brzo da se spremim i krenem. Šta ako se Rubi probudila? Ona ne zna nikoga, naravno sem Nika. Još ne znam ni kako sve ovo da joj objasnim. Verovatno je zbunjena i uplašena, trebao bi da krenem što pre dole i odem kod nje.
Izašla sam iz kupatila i ugledala Nika kako sedi na mom krevetu.

" I mislio sam da si u kupatilu" osmehnuo se.

" Šta ćes ti ovde?" upitala sam ga.

" Pa da vidim da li je moja mala sestrica ustala. Pošto se njena drugarica probudila i veoma je zbunjena." ustao je sa kreveta " Želi da razgovara sa tobom. Neće da sluša nikog drugog."

" Gde je ona sada?" upitala sam i krenula prema vratima, čula sam korake da je krenuo za mnom.

" U ambulanti je." zatvorio je vrata za sobom " Sedeo sam sa njom i pričao, jer je imala baš puno pitanja."

" Pitanja o čemu?" upitala sam silazeći brzim korakom niz stepenice.

" O mom nestanku. Zaboravila si da sam samo bio kući na nekoliko dana, znaš još se vodim kao nesta osoba. Mama pokušava da sredi sve i da izmisli dobru priču da bi mogao da se vratim kući za raspust. "

" Zaboravila sam da ne zna ništa o tome. Pa, jesi li joj objasnio?" upitala sam ga.

" Jesam, samo to. Ne brini, ne zna da sam veštac. To sam ostavio da joj ti objasniš. Najviše je zbunjena oko osećaja u njenom telu, za to joj ne mogu pomoći. Moraće da joj pomognu Ian i Brendon. Ipak je ona sada vukodlak. Uvučena je u ovo. Koliko god si probala da je drži po strani, imao sam neki osećaj da će na kraju nekako biti umešana." zastali smo ispred vrata ambulante "Ostaviću vas same, za sada. Idem po doručak i doneću vam. Rekla je da je gladna, a siguran sam da si i ti." rekao je i uputio se prema kantini.

Pokucala sam na vrata i otvorila ih. Ugledala sam Rubi koja sedi na krevetu obgrlivši kolena. Delune nekako izgubljeno i potišteno. Okrenula se prema meni i oči su joj odjednom zacaklile " Koriii!!" sišla je sa kreveta i skočila mi je u zagrljaj.

" O Rubi. Nedostajala si mi." čvrsto sam je zagrlila " Tako mi je žao"

" Objasni mi sve? Šta se ovde dešava i ko je onaj manijak koji me je kidnapovao i ugrizao? Mislim koji čovek bi ugrizao nekog drugog. Ovo nije bilo normalno, bolelo je, a sada ugriza nema." držala me je za ramena i gledala veoma zbunjeno " Takodje, tvoj brat je ovde, ali on je nestao i..."

" Pa bolje bi bilo da sedneš. Vreme je da sve saznaš" prekinula sam je, jer neće prestati da priča. Postavlja će pitanje, za pitanjem.
Klimnula je glavom i krenule smo prema krevetu. Opet se ušuškala i pokrila,a ja sam sela okrenuta prema njoj. Gledala me je zainteresovano. Stvarno joj je potrebno objašnjenje.

" Pa, počni da pričaš. Objasni mi sve. Ništa mi nije jasno." nasmešila se " O da, i brat ti je baš zgodan. Drugačiji je nego što ga se sećam."

Nasmejala sam se " Da, popilaran je ovde. Promenio se, ali ne puno."

" Da, iskreno sada bih volela da izadjem sa njim. Pre je bio kreten." odmahnula je rukom " Ali posle o tome, objasni mi sve"