Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Igra istine

Probudile smo se popodne. Rubi je odmah otišla na trening. Pošto se približava početak novog polugodišta, ona mora da se normalno kontroliše da nekog ne bi napala ili ne slomi nešto. Za nekoliko dana je pun mesec, tako da moraju da se fokusiraju na njenu kontrolu. Zato sam ja u svojoj sobi sa Katjom, Silviom i Nikom. Sedimo svi na podu u krugu. Direktorka nam je dala Monopol,tako da se već dva sata zezamo sa tim. Počinje da bude dosadno, nema ništa zanimljivo da se radi. Nikednom nisam pobedila, svi su pobedili barem po jednom, sem mene. Sigirno mi je zato i dosadno.

" Mene već smara ova igra. Hajde da radimo nešto drugo" Katja se ispružila na pod od dosade.

" Ne znam šta, imaš neku ideju?" upitala sam je " Mene takodje smara"

" Hajde da igramo istina ili izazov. Pošto sam nova želim da otkrijem neke stvari o vama." ispravila se i gledala me u oči "Samo što želim da bude zanimljivije, takonda moraš da baciš čini." osmehnula mi se " Obećaj da hoćeš"

" Dobro, ja sam za. Igrajmo." nasmejala sam joj se.

" Morate i vas dvoje." ustala je i uputila se prema vratima " Idem po flašu, dolazim odmah"

Čim je izašla iz sobe pogledala sam u ovu dvojicu " Na šta li je mislila kadaje rekla čini.?" počela sam da skupljam figurice u kutiju.

" Nemam pojma, saznaćemo kada se bude pojavila." rekao je Nik nezainteresovano "Ako je zanimljivo, onda nije bitno"

" I ja se slažem. Jeste da me zanima, ali verovatno neće da nam kaže šta." rekao je Silvio.

" Šta će joj flaša? Mislim da je flaša potrebna za masne fote, a ne za ovu igru što želi" zbunjeno me je pogledao Nik.

" Evo me" odjednom se pojavila i zatvorila vrata za sobom.

" Šta će ti flaša za ovo?" upitao je Nik.

" Pa da znamo ko je na redu da pita" nasmejala se i sela opet na svoje mesto izmedju Nika i Silvia " Mogu ja da počnem?"

" Kako god" relap je Silvio nezainteresovano.

" Super, ali prvo čini." ustala je i otišla do radnog stola i uzela papir i olovku " Ovako, dajte mi svi ruku"

Pružila sam joj desnu ruku, a ona je sa gorne strane ruke nacrtala zvezdu, svima, čak i sebi. Nije mi jasno zašto je nacrtala ovo, ali verovatno ima neku ideju. Pocela je da piše nešto na lapiru, a zatim mi ga pružila. Pogledala sam i videla da je sve na lazinskom, izgleda da su ovo čini. Nikada nisam videla ove čini, ne razumem baš najbolje o čemu je reč, ali kad sam već rekla da ću ih iskoristiti onda bolke da uradim to "Invenio, cum ad veritatem ejus signum stellarum aliam horam durare ullo modo convenire"
Kada sam to izgovorila, znak zvezde na ruci je postao crn. Kao tetovaža. Ne znam šta se dešava, ali nadam se da nisam ništa zeznula.

" Korina" rekao je Nik moje ime, pa sam podigla pogled prema njemu. Imao je nekako čudan osmeh, kao da sam nešto zeznila " Katja, obkasni Korini šta je sada uradila. Mislim kakve su to bile čini. Izgleda da je propustila časove latinskog."

" E super, sada ima da bude zanimljivo. Baš me zanima šta krijete. Ovo su čini istine. Dokle god imate tu zvezdu na ruci ne možete da govorite laži" nasmejala se.

" Molim?!" viknuli smo Silvio i ja u isto vreme. On je delovao sledjeno baš kao i ja. Nema šanse da govorim istinu, baš sam zeznula stvar. Znam da sada Nik želi da me ubije.

" Baš lepo." promrmljao je Silvio.

" Pa da počnemo." gledala je svakog od nas, samo se nadam da neće odabrati mene " Nik. Istina ili izazov?" uf, olakšanje. Nije mene odabrala.