Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Akademija

Ušli smo u hol Akademije. Moram da pricam sa direktorkom, ali posto je sad prošla ponoć verovatno spava. Tako da ću obaviti to ujutru pre nastave. Svi su se uputili u svoje sobe, ali Deren je ostao pored mene.

" Vidimo se sutra " rekao je Brendon "Nemojte da napravite neku glupost. Dosta mi je akcije za sada, treba mi odmor."

" Ne brini, biće sve okej" rekao je Ian "Držim ih na oku"

" Ja takodje idem" rekao je Silvio, moram da obavim nešto. Nasmešio se i krenuo u sobu zajedno sa Brendonom.
Ostali smo Deren, Ian i ja. Ne znam sta oni planiraju, ali i ja sam malo umorna, plus ujutru imamo časove.

" Kori, pošto smo nasli ključ i imamo dva. Sad je ostalo da pronadjemo jos jedan. Pa, kada počinjemo. Zanimljiva je ova škola. Mnogo zanimljivija od Darkviča." gledao me je radoznalo.

" Pocinjem već sutra. Provešću neko vreme u biblioteci istraživajući." rekla sam ne prestajući da gledam u Iana.

" Odlično, idem sad, vidimo se sutra. Hoću i ja malo da istražujem. Tako da ću ti pomoći." potapšao me je po ramenu i počeo da se penje uz stepenice. 
Čekala sam ne ode, a onda sam napokon mogla da budem sama sa Ianom. Prišla sam mu uz osmeh i poljubila ga. Njegove ruke su bile na mojim ledjima, tako snažne i tople. Uzvratio mi je nežni lagani poljubac, uzbudila sam se osetivši njegove mekane usne.

" Pa, hoceš da provedemo malo vremena sutra predveče, ako ne volontiraš opet.?" upitala sam ga uz smešak.

"Izvini, ali opet sam čuvar, naravno, kao i Silvio. Tako da, neću moći, a imam i neke obaveze posle časova. Videćemo se prekosutra, ipak valjda znaš šta je prekosutra." poljubio me je u čelo.

" Da, znam. Kako da zaboravim taj datum." pomilovala sam ga po obrazu.

" Hajde da odmorimo, ustajemo rano oboje" uhvatila sam ga za ruku i prsti su nam se prepleli. Kad smo se popeli do prvog dela stepenica, on je krenuo prema svojoj sobi, ali pre toga mi je dao sladak poljubac za laku noc. Gledala sam ga kako odlazi, ali imala dam neku potrebu da odem do Vilijama. Cekala sam tu par minuta i polako krenula prema tavanu.
Čim sam stigla do vrata od tavana, lagano sam ih otvorila i ušla unutra.
Dosla sam do Grobnice, a dim se pojavio.

ZDRAVO KORI

" Ćao Vilijame" rekla sam uz osmeh, ali on to nije mogao da vidi. " Našla sam ključ koji otključava ovu grobnicu, ali..." zastala sam a onda videla dim koji oblikuje reč.

ALI?

" Ali ne mogu odmah da te oslobodim. Moraćeš da sačekaš. Trebam da rešim nešto, svi moji prijatelji znaju za tebe, a i moram da pričam sa Katijom." Čekala sam da odgovori na ovo, razmišljala sam šta da radim, dok su se reči formirale u vazduhu.

UREDU JE. AKO SAM ČEKAO TOLIKO GODINA ZAROBLJEN OVDE, NEĆE MI ŠKODITI JOŠ MALO.

" Doćiću uskoro, sad moram da idem. Svratiću sutra, a onda ću da ti kažem sve. "

ĆAO KORI

* * *

Sedela sam u biblioteci i listala knjige. Pokušavala sam da nadjem nesto o Vilijamu, ali mi nije uspelo.

" Zdravo Kori" seo je Deren pored mene "Ovde si, baš kao i što si rekla. Šta tražiš tačno i mogu li ti pomoći?"

" Tražim nešto o Vilijamu, ali nisam ništa našla"uzdahnula sam "Možeš mi pomoći, moram da prelistam sve ove knjige" pokazala sam mu na gomilu knjiga koje se nalaze na stolu. Šokirano ih je gledao, izgleda da se pokajao što je ponudio pomoć.